Izvini | [m.yg & p.jm]✔

Treći deo

Jimin je nekoliko trenutaka ćutke gledao u Namjoona ne znajući šta da kaže. Njegova osećanja su bila pomešana, dok je zbunjenost uveliko bila prisutna.

Tako je nastala ona neprijatna tišina između ova dva momka. Jedan je gledao u pod, drugi u prazno i pogledi im se nikako nisu susretali.

"Samo želim da se Yoongi vrati", konačno je progovorio Jimin prekidajući groznu tišinu.

Namjoon je sada svoj pogled usmerio ka mlađem.

"Samo da ga vidim i da se uverim da je dobro. Samo da ga još jednom dodirnem, da mu kažem koliko mi znači i da ovoga puta budem ja taj koji će izgovoriti čuveno 'izvini'. Samo bih to voleo", nastavio je mlađi i dalje gledajući u prazno.

"Slušaj", uzdahnuo je Namjoon konačno nateravši Jimina da ga pogleda, "Vratiće se on. Možda želi da na neko vreme bude sam i razmisli o svemu."

"Šta tu ima da se razmišlja? A i njegovo 'na neko vreme' može značiti dva dana, dva meseca ili dve godine. Ne mogu da čekam. Ako sam ja razlog zbog koga je otišao mogao je jednostavno da mi kaže da naša veza ne ide", odgovorio je Jimin vidno iznerviran i ponovo na ivici suza.

Stariji nije želeo da išta kaže kako ne bi napravio još koju pometnju i još veći haos u Jiminovoj glavi.

"U svakom slučaju, hvala ti što si došao čim sam te pozvao", ponovo je progovorio momak narandžaste kose brišući oči kako bi izbegao ponovno plakanje.

"Ti znaš da sam uvek tu, šta god da ti treba. Pozovi me ako se budeš čuo sa Yoongijem", rekao je Namjoon ustajaći sa kauča i uzimajući jaknu.

Jimin je ustao da otprati svog prijatelja iako se osećao previše slabo. Blago se osmehnuo starijem i otvorio vrata.

"Čuvaj se", rekao je Namjoon napuštajući Jiminov apartman.

"Hoću. Hvala ti", odgovorio je mašući.

Čim je zatvorio vrata onaj lažni smešak na njegovom licu je nestao.

***

Već je padalo veče i centar Seula je postajao sve bučniji. Ulicama su hodali parovi, tinejdžeri i mnogo drugih ljudi koji su izgledali srećno. Međutim, jedan momak se izdvajao iz mase.

Njegov izraz lica je bio mešavina tuge i besa. Nosio je crne pocepane farmerke i crnu majicu, a njegova mint zelena kosa lepršala je levo-desno zbog užurbanog hoda. Izgledalo je kao da nema neki cilj u svom tom hodu i da ide kuda ga noge nose.

Konačno je izašao iz gužve vrlo brzo se našavši na mostu malo dalje od centra grada.

Gledao je u prazno osećajući ogromnu krivicu. Razne misli su mu prolazile kroz glavu, nije imao mira. Postajao je depresivan. Ponovo ta zla depresija, njegov stari neprijatelj koji ga zapravo nikada nije napustio.

Odjednom mu je na pamet pao jedan od najlepših trenutaka koje je doživeo i na licu mu se pojavio blagi osmeh.

[Yoongijev flashback]

Jimin i ja smo stajali na onom mostu blizu centra grada. Pričali smo o neobaveznim stvarima i smejali se. Oh bože, kako je samo lep dok se smeje. Obožavam kada ga vidim srećnog jer to i mene čini srećnim. Pored njega zaboravim na sva loša osećanja. Postoji nešto... nešto što me vuče ka njemu.

"Yoongs?", izgovorio je Jimin gledajući me zbunjeno.

"D-Da...?", upitao sam nervozno se nasmejavši.

"Da li je sve u redu? Zamišljen si, a i pozvao sam te bar još dva puta pre nego što si se vratio u realnost", rekao je gledajući me pravo u oči.

Tada sam osetio da mi srce lupa malo jače nego inače. Ustvari, mnogo jače nego inače.

"Jimine...", rekao sam pogledavši u zemlju i stavivši ruku na vrat.

Imao sam osećaj da me i dalje gleda. Znao sam da me gleda.

Odjednom sam osetio da me je zgrabio za ramena i okrenuo ka sebi tako da sam se nalazio ravno ispred njega. Začuđeno sam podigao pogled i zaustavio ga na njegovim usnama. Isuse, kako je samo lep. Odlučio sam da je bilo dosta čekanja. Polako sam mu se približio gledajući ga u oči. On takođe nije skidao pogled sa mene, pogledao bi me u oči, a onda pogled spustio na moje usne i tako milion puta.

"Yoon-", prekinuo sam ga ostavivši poljubac na njegovim mekanim usnama.

Primetio sam da se malo zacrveneo i blago osmehnuo dok je u mojoj glavi bio haos. Razne misli su mi ponovo padale na pamet ali je sve stalo kada sam opet osetio njegove usne na mojim.

[Kraj Yoongijevog flashbacka]