Izvini | [m.yg & p.jm]✔

Osmi deo

"Sreo sam Jimina", umorno je rekao Yoongi bacivši se na kauč u Taehyungovoj dnevnoj sobi.

Momak smeđe kose se zagrcnuo na čips koji je jeo, a potom znatiželjno pogledao u starijeg.

"I, konačno ste rešili vaše nesuglasice?", izgovorio je, a njegove usne su formirale neki glupavi smešak.

Yoongi je uzdahnuo i pogledao u svog prijatelja koji je sedeo na fotelji željno iščekujući odgovor.

"Pobegao sam", konačno se usudio da kaže.

Osmeh sa Taehyungovog lica je nestao i on je prestao sa žvakanjem čipsa. Nakrivio je glavu u stranu ljutito pogledavši u momka mint zelene kose.

"Molim?", rekao je Taehyung blago povišenim tonom.

Yoongi je samo slegnuo ramenima, ali mu nimalo nije bilo lako. Osećao se užasno i izgubljeno. Čak nije imao hrabrosti da svom smeđokosom prijatelju do kraja ispriča svoj kukavičluk.

"Nemoj mi reći da si jebeno samo otrčao od njega. Da li te je video ili...?", rekao je Taehyung vidno iznerviran Yoongijevim postupkom.

"Video me je. Hoseok je bio sa njim. Trčao je za mnom, a ja sam bežao kao najveća kukavica na ovom svetu", odgovorio je stariji gledajući u plafon.

Oh, koliko se samo kajao. Koliko se samo kajao što je na takav način otišao i njihovu ljubav stavio pod ogromnim znakom pitanja. U glavi je smišljao sve moguće scenarije koji bi se dogodili da nije pobegao.

Smeđokosi je nepomično i ćutke posmatrao Yoongija koji je izgledao kao da ga nije briga. Nije bio siguran kako da odreaguje na sve ovo i suzdržavao se pokušavajući da nikako ne pusti svoj bes na videlo.

Yoongijevu pažnju je privukao zvuk udaranja keramičke činije o staklenu površinu stola. Okrenuo je glavu ugledavši Taehyunga ispred sebe.

"Ti si najobičniji kreten. Tako nezainteresovan za sve oko sebe. Možeš li da zamisliš kako se Jimin sada oseća?!", povikao je mlađi svojim dubokim i sada hrapavim glasom od nervoze.

Ovo je prvi put da se iko suprotstavio Yoongiju i njegovom hladnokrvnom ponašanju.

Pogledao je u mlađeg i ustao sa kauča. Taehyung je i dalje stajao nepomičan, a sada je počela da ga hvata još veća nervoza. Šta ako ga Yoongi udari? Možda je trebalo da ćuti.

Momci su sada stajali na oko pola metra jedan od drugog.

"Hoćeš da kažeš da mi je svejedno? Jebeno hoćeš da kažeš da ne volim Jimina? Jimin je meni sve na svetu, kapiraš? A to što krijem kako se stvarno osećam, pa šta? Da li treba da plačem i da režem vene jer sam sve sjebao? Hoće li mi to pomoći, ha? Nije li dovoljno što me depresija ne pušta iz svojih kandži?", rekao je Yoongi stiskajuči šake u pesnice.

"A šta ako je Jimin baš taj koji u ovom trenutku pada sve dublje u depresiju i reže se zbog tebe koji sediš ovde i nemaš hrabrosti da odeš do njega? Da se izviniš za svoje detinjasto ponašanje i da sve bude sjajno kao ranije? Šta misliš o tome?", povikao je Taehyung drhtavim glasom.

Osetio je kako mu srce snažno lupa i dlanovi počinju da mu se znoje.

Reči mlađeg su Yoongija probole kroz srce. Sve što je rekao je istina, ali istina koja peče kao so na rani. Yoongijeve oči su se napunile suzama, međutim, on je i dalje nemo gledao u Taehyunga.

Nikada do sada se nisu našli u ovakvoj situaciji i nimalo im nije bilo lako.

"Y-yoongi... ja... izvini...", izgovorio je smeđokosi polako prišavši Yoongiju i stavivši ruku na njegovo rame.

Nije želeo da ga povredi. Ipak, nije smeo da ga pogleda u oči tako da je stajao ispred starijeg skroz pognute glave.

Odjednom,  začuo se tihi jecaj. Taehyung je podigao glavu ugledavši suze koje polako klize niz blede obraze drugog. Ovo je prvi put da je Yoongi pokazao svoja osećanja.

Stariji je osećao ogromnu bol u srcu, a Taehyungove reči su mu jedino pomogle da shvati šta je zapravo uradio.

"Yoongi... molim te... izvini... ja...", mucao je Taehyung pokušavajući da iskaže koliko mu je žao zbog svega što je rekao.

"U pravu si. Ja sam jebeni gubitnik i kukavica, ali zato sam i otišao. Jiminu ne treba gubitnik, niti kukavica, a naročito ne osoba koju guta depresija kao mene", hladno je rekao Yoongi obrisavši i te dve suze sa lica.