Izvini | [m.yg & p.jm]✔

Peti deo

"I, hoćeš li mi sada reći šta se dogodilo između tebe i Jimina?", rekao je Taehyung stavivši ruke ispod glave.

Sa dušeka koji je bio na podu čulo se nekakvo mrzovoljno mumlanje i onaj zvuk pomeranja posteljine.

"Agh! 5 je sati ujutru, hoću da spavam", rekao je Yoongi iziritirano.

Taehyung je frknuo prevrnuvši očima.

"Baš si kreten."

"Mhm", potvrdno je promumlao momak mint zelene kose.

Konačno je nastala tišina, mada, ni jedan ni drugi još uvek nisu mogli da zaspe. Yoongi se prevrtao na dušeku, a Taehyung na kauču. Izgledalo je kao da su obojici glave pune raznih stvari koje im ne daju mira. Bilo je toliko tiho da je postajalo neprijatno. Međutim, pretvarali su se da spavaju. Bar se Taehyung pretvarao, dok je Yoongi sada već sedeo na dušeku gledajući kroz prozor.

"Šta si kog đavola radio napolju onako kasno pa si naišao na mene?", sasvim hladno je izgovorio momak mint zelene kose.

Taehyung se trgao i iskolačio oči kao da je video duha. Trenutno se osećao kao da mu je jezik zavezan u čvor tako da nije mogao išta da izgovori.

"Pa?", ponovo je progovorio stariji.

"Ja... nisam... nisam mogao da spavam. Uostalom, da nisam naišao ti bi još uvek ležao krvav na hladnom betonu tako da budi zahvalan bar jednom u životu", konačno je odgovorio smeđokosi osećajući kako mu srce jako lupa.

"Hm, onda bi ovo bio drugi put kako sam zahvalan."

"Oho, a zbog čega je to čuveni Min Yoongi još zahvalan?"

"Zahvalan sam jer imam Jimina. Ili sam ga imao."

Taehyung je usmerio pogled u Yoongijevom pravcu i podigao se u sedeći položaj.

"Čekaj, kako to sad odjednom?", pitao je zbunjeno.

"Stvari su se jednostavno zakomplikovale, a za to sam uglavnom kriv ja. Otišao sam", rekao je Yoongi protrljavši oči.

Sunce je već počelo da izlazi tako da su momci mogli jasno videti jedan drugog.

"Da li ti to... plačeš?", rekao je Taehyung približivši se ivici kauča i pogledavši u Yoongija.

"Naravno da ne. Protrljao sam oči jer mi očigledno nisi dozvolio da odspavam i dosađivao si mi nekim glupostima", odgovorio je Yoongi spustivši se na dušek.

Smeđokosi momak je uzdahnuo i ustao sa kauča.

"Pošto vidim da mi sada nema spavanja, hoćeš da nam skuvam kafu?", rekao je hodajući ka kuhinji.

"Hoću da mi daš nekoliko kockica leda", odgovorio je Yoongi zevnuvši.

"Kockice leda?"

"Da, kockice leda! Za ove modrice koje imam na licu."

"Pff, led ti sada ništa neće pomoći. Trebalo je da ranije razmišljaš o tome", rekao je Taehyung uzimajući šoljice za kafu.

"Samo mi daj te glupe kockice leda", rekao je Yoongi povišenim tonom.

Imao je poprilično kratak fitilj. Taehyung nije baš želeo da se raspravlja od rane zore, naročito ne sa njim, tako da je konačno uradio ono što mu je rečeno.

"Bukvalno ne izgleda kao da te je neko prebio. Samo dramiš, kretenu", rekao je pruživši par kockica leda starijem.

Momak mint zelene kose je uzeo kockice leda i prislonio ih na rane na licu.

"Izgledaš glupo", nasmejao se Taehyung sedavši na Yoongijev dušek i spustivši šoljice kafe na pod.

"Ovaj led ipak ne pomaže", rekao je Yoongi sklonivši led sa lica i ljutito pogledavši u smeđokosog momka.

"Ma ozbiljno?", odgovorio je Taehyung uzimajući gutljaj kafe.

[A/N:

Ah, friendship goals :')