Izvini | [m.yg & p.jm]✔

Devetnaesti deo

Jimin je zaspao. Nakon razbacivanja lekova, svađanja i odbijanja da uradi ono što doktor kaže, konačno je zaspao.

Momak mint zelene kose sedeo je na stolici neprestano gledajući u mlađeg i razmišljajući o onome što je doktor rekao. On tvrdi da nema potrebe da Jimin još ostane u bolnici, ali takođe je rekao da ne garantuje da će mu se stanje poboljšati ako bude izašao.

Približivši stolicu Jiminovom krevetu i ponovo sedavši na nju, Yoongi je uhvatio mlađeg za ruku. I dalje je bio bled kao onog puta kada ga je zatekao krvavog. Nije mogao da tu scenu izbriše iz glave. Koliko se samo bojao tada.

Odmahnuo je glavom trudeći se da ne razmišlja o tome. Blago je uzdahnuo nežno mazeći Jiminovu hladnu ruku.

[Yoongijev flashback]

Prostorija je bila ispunjena bukom i glasnim uzvicima. Jimin i ja pozvali smo momke u naš stan kako bismo im konačno saopštili da smo zvanično zajedno.

"Znao sam da ćete završiti zajedno čim ste se upoznali u mom studiju. Jimin je bio tako stidljiv, a Yoongi tako zainteresovan za njega", rekao je Namjoon sa ogromnim osmehom na licu pokazujući prstom na Jimina i mene.

Istina je, Jimin je bio stidljiv, ali i dalje je. Prekrio je lice rukama i naslonio se na mene dok su ga ostali podsećali kako se ponašao nakon našeg upoznavanja. Presladak je. Ne skida osmeh sa lica čitav dan i to me čini presrećnim. Da, konačno sam srećan. Okružen sam ljudima koje volim i Jimin je osoba koja mi je promenila život. Zahvalan sam što ga imam.

"Bilo je tako očigledno da ćete na kraju biti zajedno. Vi ste skroz različiti, a opet stvoreni jedan za drugog", rekao je Hoseok uzimajući kokice.

"Suprotnosti se privlače", rekao je Jimin kroz smeh.

"Kada smo već kod toga da su stvoreni jedan za drugog, Jin i ja smo se kladili. Jine, ljubavi, duguješ mi dvadeset evra", samouvereno je izgovorio Namjoon prebacivši ruku preko Jina.

"Duguješ i meni", kikotao se Hoseok.

Jin se sarkastično nasmejao.

"Kladili ste se u našu vezu?", pitao sam pogledavši u Namjoona.

Nervozno se nasmejao i klimnuo glavom. Uzdahnuo sam nasmejavši se. Bar Namjoon nije igubio opkladu.

"Znate li samo koliko je Jimin pričao o Yoongiju? Svaki put kada bismo se videli on bi bio gori od zaljubljene tinejdžerke", smejao se Jungkook.

"Kook! Rekao si da me nećeš izdati", panično je izgovorio Jimin crveneći.

Najmlađi je samo slegnuo ramenima uzevši jedan od kolača koje je Jin doneo.

"Da li je između vas bilo i nečega za šta mi ne znamo?", upitao je Namjoon podignuvši obrvu.

"Joon, to se ne pita! Jin i ti ste već duže vreme zajedno i nikada vas nismo pitali tako nešto", ubacio se Jungkook neprestano se smejući.

"Nismo pitali jer sve već znamo. Hoseok je najveća žrtva u svemu tome", dodao je Taehyung nakezivši se i okrenuvši se ka Hoseoku.

Jin se zagrcnuo na sok pogledavši u Taehyunga i Jungkooka koji su umirali od smeha.

"Vi niste normalni", rekao je odmahujući glavom.

"Jungkook, sa tobom ću tek da razgovaram", nastavio je uperivši prst u njega.

Svi smo prasnuli u smeh.

"A Hoseok beše najveća žrtva jer mu je stan odmah pored njihovog?", rekao sam i dalje se smejući.

Jin i Namjoon su se međusobno pogledali, dok je Hoseok i dalje jeo kokice.

"Upravo tako", rekao je Taehyung glasno se nasmejavši.

Bili su tu još dugo. Pričali smo o našim dogodovštinama i događajima iz prošlosti, ali glavna tema bili smo upravo Jimin i ja. Izgledalo je da su ostali srećni zbog nas i drago mi je što su oni ljudi sa kojima mogu da delim sve.

[Kraj Yoongijevog flashbacka]

"Yoongs?", tiho je izgovorio Jimin.

Stariji je podigao glavu pogledavši u mlađeg.

"Probudio si se... Kako se osećaš?", upitao je Yoongi blago se nasmejavši.

"U redu sam. Želim da idemo kući", odgovorio je Jimin uzdahnuvši. "Smučilo mi se ovo mesto."

Stariji je ustao sa stolice nežno poljubivši Jimina u čelo.

"Idem da kažem doktoru da si budan, a onda se gubimo odavde."

Mlađi je na brzinu obukao svoje stvari i seo na krevet čekajući Yoongija. Želeo je da što pre izađe odavde i da sve bude kao i ranije. Želeo je da obojica budu srećni.

Nakon nekoliko minuta, momak mint zelene kose se vratio u sobu, a onda su obojica krenuli kući. Njihovoj kući.

***

Stajali su ispred apartmana. Yoongi je izvadio ključ iz džepa i otvorio vrata pustivši mlađeg da uđe prvi.

"Idem da se presvučem", rekao je Yoongi pokazujući na krvave fleke na svojoj majici.

"Šta je sa haosom u kupatilu?", nervozno je upitao Jimin idući za Yoongijem do njihove sobe.

"Sve sam sredio, ne brini", izgovorio je stariji.

Ušavši u sobu, skinuo je majicu i spustio je na ivicu kreveta. Stao je ispred ormana pokušavajući da nađe svoju odeću. Jimin ga je gledao polako mu prilazeći. Obavio je ruke oko Yoongija koji mu je bio okrenut leđima. Prislonio je čelo na njegovo rame zatvorivši oči.

"Kako nam se ovo dogodilo? Kako smo se udaljili?", rekao je Jimin prekidajući tišinu.

"Ja sam kriv. Ovo je sve moja krivica", izgovorio je Yoongi okrenuvši se i time nateravši Jimina da se pomeri par koraka unazad.

"Anđele... slomio sam ti krila... uništio sam te. Bio sam sebični idiot koji te sada nikako ne zaslužuje", nastavio je spustivši se na kolena.

Zaplakao je. Po ko zna koji put danas. Srce mu se slamalo na samu pomisao o svojim silnim greškama.

"Yoongs...", tiho je izgovorio mlađi takođe se spustivši na kolena.

"Zamalo se nisi ubio zbog mene Jimine. Znaš li koliko me to boli? Znaš li koliko me boli to što sam bio budala i mislio da ću moći bez tebe?", zajecao je Yoongi prekrivši lice rukama.

Jimin je osetio kako suze naviru iz njegovih očiju. Nešto u grudima ga je steglo i nije mu davalo da diše.

"Da, možda me jesi povredio... Ali... Ali ja nijednog trenutka nisam prestao da te volim. Nikada neću prestati. Dao bih život za tebe, shvati to", rekao je uhvativši starijeg za ruke.

Yoongijevo srce kucalo je sve jače i jače. Mrzeo je samog sebe više nego ikada u životu.

Zagrlio je Jimina. A onda, pustio je da njegove suze kvase majicu mlađeg ne pokušavajući da ih zaustavi. Plakao je na Jiminovom ramenu.