Ljubav će promijeniti sve

Badnjak

Dora p.o.v.

Nakon onog nemilog događaja sa Marjana, Borja i ja smo na toplo-hladno.

Izišli smo van par puta, palo je par poljubaca, ali ništa dalje od toga. Ubrzo se bliži Božić i sve smo isplanirali. Prvo idemo kod mojih kao prijatelji, jer je izrazio želju da malo bolje upozna i sjevernu Hrvatsku, a ne samo Dalmaciju. Roditeljima sam samo javila da nekoga vodim sa sobom tako da ih malo iznenadim.

Ako ću ja njemu ispuniti želju, onda će i on meni. A pretpostavljam i da znate koja je to. VODI ME U BARCELONU!!

Jedino mi je žao što tada ne budu bili Barcelonini treninzi da upoznam još neke svoje idole ( čitaj: zgodne igrače ) npr. Messi, Rakitić, Ter Stegen, Pique, Denis Suárez, Sergi Roberto, ali i one manje zgodne npr. Iniesta, Busquets, Suárez i da dalje ne nabrajam, sve njih.

Zna koliko sam luda za nogometom i valjda će mi i to ispuniti jednog dana.

/.../

Krećem se polako pakirati jer sutra ujutro putujemo za Podravinu, kod mojih.

Nakon dva sata, napunila sam jedan veći kofer s zimskom i jesenskom robom jer nas odmah moji voze za Zagreb i putujemo avionom za Barcelonu.

Odlučim nazvati Borju i upitati ga jer spreman.

"¡Hola Borjica!"

"¡Hola Dorica!"

"Ne zovi me tako."

"Pa nemoj ni ti mene."

"Uredu, ja sam kriva jer sam prva počela."

"Isprika prihvaćena. Zašto si zvala? Jel trebaš možda pomoć oko pakiranja?"

"Ha ha ha, zvala sam te da se još jednom sve dogovorimo jer želim da sve super ispadne. Ipak nam je ovo prvo prijateljsko putovanje."

"Hah, da, prijateljsko!?"

"Nešto nije uredu?"

"Ne, ne, sve je super. Koliko se sjećam, dogovor je da krećemo ujutro u 9:30, ja dolazim po tebe i zajedno krećemo prema tvojoj rodnoj Podravini da upoznam tvoje kajkavce, tj. tvoju obitelj, ali naravno prijateljski."

"Tako je, vidiš da nekada možeš biti pametan."

"A kada ja to nisam pametan?"

"Hmm, često!?"

"Ne laži, uvijek imam dobre ideje."

"Možda imaš dobre ideje, ali ih ne znaš realizirati i ne ljuti me sad. Moram ići, ogladnila sam, a moram si ručak kuhati."

"Što kuhaš kad si sama?"

"A otkud znaš da mi netko ne dolazi?"

"Ovaaj...a dolazi netko!?"

"Hahah, nee. Samo ću si ispeći lazanje i to je to, 15 min. posla"

"Aha, pa mogla bi i mene pozvati jer ja doma nemam ničega, onaj Fomitschow je sve živo pojeo u stanu."

"Hahah, pa ti živi s cimerom."

"I jel mogu doći?"

"Ma dolazi, ali jedino ako ćeš prati suđe!?"

"Ma naravno, sve za moju Reinu."

"Haha, požuri brzo će bit gotovo."

/.../
Upravo smo skrenuli u dvorište. Pošto imamo veliki prozor, uočipa sam mamu kako se navirila, zatresla zavijesu i brzo istrčala van. Nismo uspjeli ni izići iz auta ona se već nalazila kraj mojih vrata i čekala da iziđem i da me snažno zagrli. Nedugo nakon nje je izišao i tata, te se uputio prema Borji koji je stajao sa strane i nasmiješeno gledao u mene i mamu.