"Ti vidiš sve osim mene,
A ja ne vidim nikog osim tebe"
Bučna me muzika već polako počinje živcirati.
Aslinn:Tia idemo li već jednom? Dosadno mi je!
Tia:Bas si naporna, idi ako hoćeš. Ja ću još ostati.
Pa nisam ni mislila da će ići sa mnom. Trenutno je u "raju" (kako ona to voli nazivati), okružena dečkima. Pff oni se ni ne mogu nazvati dečkima koliko su gadni. Umjesto da izađemo u neki bolji klub kao VSCO, ona hoće u ovu rupu. Nisam tu ni pola sata a već mi se povraća. Prostor je po prilično malen, zagušljivo je. Želim izaći,ali ovi kreteni koji plešu otežavaju cijelu stvar, ne kužim kako uopće mogu plesati u ovoj šupi, ahm mislim da znam zašto jer ipak su oni samo tamo neki ološ kojeg nitko ne voli. Ne želim biti dio takvog društva. Pogledom tražim Tiu koja vjerojatno nije ni primijetila da me nema. Mah bas me briga mogu i bez nje doći doma, imam noge i znam hodati.
Imam možda pola sata hoda kroz śumu.
Izlazeći iz kluba počinjem razmišljati kako bi bilo bolje da je Tina sa mnom
« Možda se ipak predomislila, ne zelim ići sama kroz śumu. »
U nadi se vraćam u klub i pokušavam naci Tiu, ali ona kao da je u zemlju propala... A možda da je pričekam koju minutu, ili ipak ne. Nemam vremena za njene gluposti,sto prije krenem prije cu doći.
Što se vise približavam šumi to mi se sve više cini da je ovo bila glupa ideja.
« Uh samo polako, sto se mora nije tesko »
Čudim se sama sebi sto sam uspjela ostati smirena ovako dugo. Mislim da nemam još puno. Postajalo je sve hladnije i mračniji, noge su mi postajale nekako teške, vjerojatno od straha. . Ni moje misli više nisu bile baš pozitivne.
Nešto je šuškalo iza mene. Skamenila sam se i nisam mogla dalje. Pažljivo osluškujem ne bih li cula ista, ali sve je tiho. Prošlo je možda 5 minuta kako tako stojim i cekam. Ne mogu vise i zelim se okrenuti, polako okrenem glavu u stranu pokušavajući razabrati sto se događa u tami, ali mi bas i nije pošlo za rukom.
« Pričekati cu još nekoliko trenutaka »
Sve je tiho i već mi je postala neugodno stajat tako.
«Mah sigurno neka životinja » uspjela sam se pribrati i krenuti dalje.
Napravila sam nekoliko koraka kad sam vidjela da netko stoji ispred mene na udaljenosti od nekih 15-20 metara. Uhvatila me panika, bilo je teško razabrati da li je muško ili zensko. Stajalo je nepomično nekoliko trenutaka, a onda je krenuo koračati prema meni...
Pocela sam trčati, bolje rečeno bježati ali on je bio brzi. Osjećam hladne ruke oko svog struka, stežu me. Želim se osloboditi ali ne mogu. Približava se mome uho kao da zelim nešto reći, ali se ipak predomislio. Inače ne volim tišinu, ali mi je trenutno jako draga.
Stajao je tako nepomičan možda 10 minuta.
« Dugo sam ovo cekam, znaš »rekao je posve smirenim, ali nekako neugodnim glasom koji je u meni stvarao nelagodu. Nakon kratke pauze nastavi
« Deset godina prođe u sekundi Aslinn. Svakim si danom sve ljepša.
Eh da si me bar primjećivala ovo sada ne bi bilo ovak »osjetila sam ljutnju u njegovom glasu.
Stisak je postajao sve snažniji.
« Pa to boli idiote😠 »
Kao da me i nije cuo nastavio je stiskati moj struk. Nisam mogla podnijeti bol pa sam se ne razmišljajući nekako okrenula i opalila mu samar.
«To ti nije bila bas dobra ideja » rekao je posve smireno izvadivši neku krpu iz jakne. Prislonio mi ju je na nos i usta.
« Laku noć ljepotice »
Sljedeći dan
Probudila sam se sam bolom u glavi. Osvrtavsi se po sobi shvatila sam da mi je prostorija nekako poznata. Bila uređena slično kao i moja, ali puno modernije.... Ustala sam iz kreveta i krenula prema vratima. Bila su zaključena, a na prozorima su rešetke.....
Eto to je svo od uvoda, nije bas dug a nije ni bas zanimljiv. Ali potrudit cu se da sljedeći bude od barem +1000 rijeci i malo zanimljiviji😱😱
V. P
YOU ARE READING
(Ne) postoji ljubav
RomanceMnogo je djevojka na ovome svijetu, ali on vidi samo jednu vrijednu njegovih pogleda. Deset godina uložio je u potragu za srećom, u potragu za njom. Nije ga primjećivala, ali on je uvijek bio korak uz nju, bio je uporan. Znao je svaki njezin pokret...
