Bilo je već jutro kad sam se probudila. On je bio u sobi, spavao je na stolcu. Valjda se nadao da cu se predomisliti jer je obukao neko odijelo,zapravo mu super stoji. Gledala sam ga nekoliko trenutaka, stvarno je zgodan ali ipak on me je oteo....... Imala sam savršenu priliku da pretrazi njegove džepove, možda ima mobitela kod sebe, ionako spava pa valjda neće skuziti. Polako sam se približila i počela pretraživati prvi džep. Nije bilo ničega, kada sam krenula tražiti u drugom džepu njegova me hladna i snažna ruka uhvatila i privukla sebi.
« Tražis nešto? » upitao me s ljutnjom u glasu.
« Ne » odgovorila sam bez razmišljanja.
Pogledao me sumnjičavim pogledom.
« Hm a zašto onda kopas po mojem džepu? »
Eh pa sigurno ti neću reći istinu. Smišljam neki dobar izgovor, ali trenutno svi zvuče po prilično glupo.
« I jesi li smisla nešto dobro? Valjda imaš neki izgovor? » postao je nestrpljiv. Jedna od stvari koje sam najviše mrzila od kad sam ovdje su njegova nagla promjena raspoloženja. Događala su se često, gotovo uvijek kada smo razgovarali tj. kada je on razgovarao u većini slučajeva sam sa sobom. Iako je već nekoliko puta izgledao kao da će me udariti još to nije napravio. Znala sam, tj. vise sam se nadala nego znala, da me ne bi udario.
« Hm vidim da mi nećes odgovoriti, pa dobro onda. Pravit cu se da se ovo nije dogodilo.....Ides sa mnom na doručak ili ćeš jesti u sobi, opet.? »
« Ici cu sa tobom »jasno se moglo vidjeti da mu je drago sto zelim doručkovati sa njim. Zapravo i nisam imala bas neku volju za to, ali još bas i nisam bila izvan sobe pa mi je ovo bila prilika da smislim kako cu pobjeći.
« Idem se presvući pa cu se vratiti po tebe » rekao je lagano zatvorivsi vrata. Presvukla sam pidžamu i sjela na krevet. Nije prošlo ni pola sata kada je ponovno ušao u sobu.
« Hajde dodi »
Približavala sam mu se nekim nesigurnim koracima. Uhvatio me za ruku i povukao za sobom..... . Samo me jedna prostorija dijelila od izlaza, a to je bio dnevni boravak koji se nalazio između blagovaonice i ulaznih vrata. Bio je poprilično velik. Zapravo i nije bilo tako teško pobjeći odavde samo sam trebala smisliti kako da od ključam vrata svoje sobe. Žena za koju mislim da je jedna od pomoćnica, donijela nam je doručak. Sjeo je pored mene.
« Bas mi je drago što si konačno odlučila doručkovati sa mnom » bio je dobre volje i imao je osmjeh na licu koji nisam vidjela već neko vrijeme.
« Znas odlučio sam maknuti rešetke sa tvoga prozora » nesvjesno sam se nasmiješila.
« I mislio sam da će ti biti drago zbog toga » zasuti je i nastavio jesti. A onda je nakon kratke šutnje nastavio:
« Mislio sam da bi se možda mogla predomisliti oko one večere? Bilo bi mi stvarno drago kada bi pristala » samo sam ga pogledala znajući kako se još nisam mislila predomisliti.
« Pretpostavljam da to znači ne, zar ne? »gledao me,a ja sam samo nastavila jesti praveći se da nisam čula.
« Hm pa dobro onda, nema veze » ovaj se put nije naljutio. Ustao je i otišao bez riječi. Možda bi i mogla ići na tu večeru ipak to bi mi mogla biti jedna od prilika za bijeg. Tako zamišljena sam ustala i otišla u sobu. Nisam ni pokušala pobjeći nakon sto je on otišao jer sam vidjela kako spremacica hoda po dnevnom boravku, vjerojatno bi skuzila sto namjeravam , a trenutno mi nije bilo u planu je da netko sazna za moje namjere. Još sam jednom pogledala u vrećicu u kojoj se nalazila haljina predomisljajuci se...... Prošlo je nekoliko trenutaka kada je ponovno ušao u sobu.
« I jesi li odlučila? » sjeo je pokraj mene gledajući me znatiželjnim pogledom.
« Jesam » bio je nestrpljiv jer mu još nisam rekla svoju odluku nego sam ga držala u neizvjesnosti.
« Iiii? » gledao me svojim predivnim, ali nekako dječačkim očima.
« Ići cu » bio je toliko sretan da me zelio zagrliti, ali sam ga ja u zadnji čas odgurnula. Nije se naljutio kako je to inače radio, bio je zaokupljen drugim mislima.
« Hvala ti » rekao je ustajeci s kreveta te je skoro pa trceci izjurio iz sobe.
KAMU SEDANG MEMBACA
(Ne) postoji ljubav
RomansaMnogo je djevojka na ovome svijetu, ali on vidi samo jednu vrijednu njegovih pogleda. Deset godina uložio je u potragu za srećom, u potragu za njom. Nije ga primjećivala, ali on je uvijek bio korak uz nju, bio je uporan. Znao je svaki njezin pokret...
