Nešto kasnije već sam krenula u istraživački pohod na Lukasa tj. Marka, zapravo nisam sigurna kako bih ga uopće trebala zvati. Vratila sam se do nekog ureda gdje sam se već par dana raspitivala o Lukasu, prema podacima Lukas ne postoji, ali vrijedilo je ipak probati sa Markom.
« Pa Gospođice opet se srećemo. Znate razmišljao sam o našim prijašnjim razgovorima i mislim kako bi bilo dobro da i vi posjetite jednog psihijatra jer kao što vidim opet ste ovdje, a ja vas ponovno uvjeravam kako Lukas ne živi u ovom gradu i ne vrijedi ga tražiti. A u drugom gradu ja nemam ovlasti tako da se jedino možete preseliti.»
«Danas nisam došla zbog Lukasa, zapravo me zanima nešto oko Marka Grangera. »
« Hmm a tako znači. Pa ni o njemu vam nemam ništa puno za reći. Oni su jedna od uglednijih obitelji ovdje, a kao što znate nisu svi savršeni. A ovo je malen grad i priče se brzo pročuju. Nego naravno ja vam ni oko njega ne mogu pomoći, o njemu ćete se morati raspitati negdje drugdje. »
« Ma zanima me samo bili mogli pokazati njegovu sliku. Mislim kako će mi i to biti dovoljno »
« Ma naravno, samo da prestanete biti dosadni više » zaputio se prema dnu hodnika. A pošto nije bio baš brz dozvolila sam se da malo zaostajem iza njega. Iz džepa je izvadi hrpu ključeva uporno tražeći onaj pravi.
Inače gospodin Rizl bio je podosta krupan čovjek, nešto niže građe. Tek mu je oko tridesetak godina, a mogu vam reći kako nema ženu a i nije baš privlačan a bome je i nekako zao. Nikoga ne voli baš previše i samo traži način da vrijeđa druge, a zapravo je on ta okruglica koju bi trebalo naučiti malo pameti.....
Brzo je ušao unutra. Primio me za ruku i povukao za sobom u podosta mračnu prostoriju.
« Pa evo tu imam neku sliku, ali bilo bi bolje da drugima ne pričate o tome jer ne bih smio ništa govoriti niti pokazivati. Smatrajte ovo uslugom, ali nemojte se naviknuti. Ovo vam je vjerojatno prva a bome i zadnja... I ne želim vas više vidjeti ispred svoga ureda' » sve je to rekao poprilično brzo vadeći sliku iz fascikle koji se nalazio na dnu ladice koja je također bila zaključana.
« Evo » pružio mi je fotografiju. Jednostavno nisam mogla vjerovati u ono što vidim. To je bio on. Lukas, a oko njega su se smjestili negovi dobro mi poznati roditelji.
« Mogu li je zadržati »
« Pa naravno da ne, šta si vi umišljate. Pa ako je to sve vrijeme je da odete »ustala sam bez riječi. Brzo sam izašla na ulicu da uhvatim malo svježeg zraka. Nikako mi nije jasno kako nitko ne zna za Lukasa. Zar je promijenio ime ili mi je samo lagao? Nitko ga nije znao a opet kada bi pitala za Marka svi bi odmah počeli pričati o njemu. Bilo je tu dobrih, a bome i loših stvari. Čini se da je grad stvarno malen, svi sve znaju. Svi poznaju Marka, ali nitko nije čuo za Lukasa. Nekoliko sam dana provela razmišljajući samo o tome. Čini mi se kako već pomalo i ludim. Odbila sa Kristijana već par puta kada mi pozvan na večeru ali jednostavno se ne mogu usredotočiti na njega kad razmišljam o Lukasu tj. Marku, zapravo ne znam ni ja kako da ga više i zovem.
Već nakon desetog poziva prihvatila sam Kristijsnovu ponudu pa mislim ipak je vrijeme da prestanem razmišljati i njemu. Nisam spavala već par noći, a podočnjake sam pokušavala sakriti sa nešto šminke ali ni ti nije pomoglo.
« Hmm pa šta se tebi dogodilo. Nisam te vidio par dana, s sad izgledaš kao da te netko pretukao. Jesu li ti dobro uopće? To ti nisam ni pitao. » zagrlio me.
« Dobro sam » rekla sam odgurnuvši ga od sebe.« malo zvuči glupo, ali htjela sam te pitati nešto. Mogu li?
« pa da, naravno » nasmiješio mi se a ima tako predivan osmjeh. Skoro sam zaboravila i šta sam trebala.
« Hmm ah da....zanims me šta ti sve znaš o Marku Grangeru.? 😡 »primijetila sam kako je odmah promijenio izraz lica.
« Šta ja sve znam o njemu? Želiš dobro ili loše »
« Može oboje »
« Pa znaš on ti je iz jedne bogate obitelji, a još je i sin jedinac. Njegovi su ponosni na njega, ali on nije ništa drugo nego neki obični klošar. Pa taj sigurno bavi i drogom i tim nekim sranjima. Nije baš čist a i svašta se priča po gradu. Nekada samo si čak bili i dobri, ali eto ja sam odabrao neki mirniji život. A zašto se ti uopće raspituješ o njemu?
« Ma zanima me nešto. A gdje živim?
« Pa u gradu »
« Hjoj pa znam to. Mislila sam koja adresa?
« To ti ja sigurno neću reći »
« A zašto ne?« »
« pa eto, ne želim da se moraš oko njega i gotovo. Bolje promjeni temu »
Kristijanu baš i nije bilo po volji da razgovaram o Marku, ali jbg morala sam saznati nešto više o njemu. Preko Tie sam saznala za adresu i negdje poslije podneva našla sam se pred vratima ogromne kuće. Pozvonila sam a ubrzo zatim vrata su se otvorila. Iii ugledala sam Lukasovu majku.
'« Aslinn zašto si ti ovdje? »
« Imam nekoliko pitanja za vas »
« Ma o čemu ti to?«
« Želim da mi sve kažete o Marku »
« A znači tako. Pa uđi onda. Znala sam da ćeš shvatiti. Sigurno si ga srela u gradu »
« Ne, nije u tome stvar. Znate mene zanima zašto mi je rekao da se zove Lukas kada se zove Marko »
« Ahm o tome se radi. Pa gle ne bih ti smijela ništa reći jer je takav bio dogovor ali eto.. Samo mi običaj da nikom ništa nećeš reći »
« Pa naravno da neću. Samo želim znati zašto mi svi govore kako ne postoji Lukas u gradu, kažu da sam luda»
«Gle Lukas postoji i ti nisi luda. Ali postoji i Marko. Oni su blizanci, ali eto Lukasa smo nekako pristajali jer je imao nekih psihičkih problema a kao ugledna obitelji to nismo mogli dopustiti. I eto on je odgojen u drugoj kući. Znao kako smo mu mi roditelji ali ne zna da postoji i Marko. Često dolazi kada Marko nije tu. Samo smo željeli biti na dobrom glasu, ali mi se sve više čini kako ovo nije bio dobar izbor. Marko nam zadaje veće brige od svega ovog skupa. Znam da ti puno toga nije jasno, ali želim ti još nešto reći. Mi smo mu pomogli da te prati i na kraju da te otme.«
« Ali to nema logike. Pa vas sam išla upoznati na večeri i skupa smo bili u bolnici i sve to. Pa nemoguće »
« Eh moguće je ipak izgleda. Sve smo isplanirali, sve je to samo gluma, sve da ga zaštitim. Sve smo znali i ranije, ali smo se pretvarali. Naravno planu mi nije bilo da vas skoro zgazi autu i ubije, ali eto. Zapravo ni je ne znam odakle se stvorila ona Sara. »
« Ali on me silovao i-i ništa od ovog ne može biti istina » počeli sam plakati. Više mi ništa nije bilo jasno.
« Ja sam te silovao.... Lukas nije kriv » na vratima je stajalo.......
YOU ARE READING
(Ne) postoji ljubav
RomanceMnogo je djevojka na ovome svijetu, ali on vidi samo jednu vrijednu njegovih pogleda. Deset godina uložio je u potragu za srećom, u potragu za njom. Nije ga primjećivala, ali on je uvijek bio korak uz nju, bio je uporan. Znao je svaki njezin pokret...
