6.Možda Neki Drugi Put

269 13 2
                                    

« Svi imamo svoje razloge »

Dugo sam razmišljala i nisam mogla zaspati. Trudila sam se smisliti način kako da odem odavde, ali izgleda kao da nema izlaza. Ili cu biti ovdje dok mu ne dosadim ili dok ne umrem, činilo mi se da drugog načina nema. Već mi je postalo dosadno sjediti u sobi sama. Zatvorena sam već tjedan dana....

Čula sam neku buku vani, zanimalo me sto se događa pa sam otišla do prozora. Neki se auto parkirao u dvorištu. Nisam mogla prepoznati osobu u autu pa sam odlučila pričekati da izađe. Nista osim tuge i razočaranja nije bilo na mome licu kada sam ugledala osobu koja je bila u autu..... Vratio se, ne znam zašto, ali vratio se ranije i to mi se bas nije svidjelo. Željela sam biti još neko vrijeme sama..... Danas mi je rođendan i nadala sam se da cu moći uživati u samoći. Ali je i to uspio upropastiti..... Čula sam razgovor ispred vrata, a onda je netko lagano pokucao. To me začudilo jer su do sada svi ulazi kao provalnici.

Ušao je u sobu sa osmjehom, a u ruci je drzao buket zagasite crvenih ruža.

« Dobro jutro i sretan ti rođendan » krenuo je prema meni u pokušaju da me poljubi. Okrenula sam glavu dajući mu do znanja da ne želim taj poljubac. Nije se ljutio, vjerojatno je očekivao takvu reakciju.

« Kupio sam ti haljinu koju ćeš obući kasnije, upoznati ćeš moje roditelje » jasno se moglo vidjeti kako mi se njegova ideja ne sviđa. E pa neće on meni zapovijedati.

« Ja neću ići nikuda sa tobom » rekla sam mu odlučno. Bio je to prvi puta da sam mu se suprotstavila.

Gledao me u čudu.
« Molim?? Naravno da ćeš ici, zašto ne bi?« »

« Rekla sam da neću i nista nece promijeniti moje mišljenje »vise ga nisam zeljela gledati. Okrenula sam glavu kako ne bih gledala njegove predivne oči u kojim se već moglo vidjeti da postaje ljut.

« I samo da znaš nećeš me još dugo moći držati ovdje. »

Vidjela sam kako je na rubu plaća. Bacio je ruze na pod i izašao iz sobe. Čula sam kako se u hodniku razbilo neko staklo.....

Nije prošlo ni pola sata kada je u sobu usta sluškinja noseći neku vrećicu.

« Evo ako se ipak predomislite » odložila je vrećicu pokraj kreveta i izašla van. Hm pa naravno da me zanima šta je unutra.....Otvorivši vrećicu ugledala sam nešto crveno, pretpostavljam da je to ta haljina. Duga je do poda. Stvarno je lijepa, ali mislim da neću promijeniti svoje mišljenje....Vratila sam haljinu u vrećici i otišla spavati.

« Nije mi bas toliko drag da bih promijenila mišljenje »

(Ne) postoji ljubav Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang