Novi klijent

8.5K 497 30
                                    

BRETT

Vozimo se u tišini. Ne progovara ni reč. Čini mi se da bi mi bilo lakše kada bi se raspravljala, samo da mi skrene misli. Ova tišina me neminovno tera da razmišljam o onome što se malo čas dogodilo na parkingu. Još uvek sam ukrućen toliko, da boli. Boli me celo telo od požude za njom. Igra se sa mnom i ta me čijenica dodatno dovodi do ludila. Znam da se pretvara i rado bih je sada oteo, odveo u svoj stan i tamo zadržao dok ne prizna da je i nju ovo ludilo opselo, i da sam joj potreban isto kao što je ona meni.

Trudim se da ne gledam u nju. Još uvek je u onoj izazovnoj haljini i samo mali pogled na nju me ubija. Rado bih iskočio iz ove kože. Nakon nekog vremena primetim da je tiha. Okrenem se i vidim da spava. Bože, može li lepše da izgleda?  Dok je gledam tako usnulu, vidim onu drugu Amy, ono krhko stvorenje koje mi se toplilo pod rukama dok sam je ljubio u bolnici. Razmišljam kako bih voleo da je tako gledam na svom ramenu. Delovala je tako slatko, poput devojčice. Ni traga onoj svađalici. Mada zavoleo sam je i takvu. Vidim da joj se koža ježi. Ruke je skupila oko sebe. Zastanem,  pa je pokrijem svojim sakoom. Stigli smo kroz nekoliko sati. Moram da je probudim. Ne znam ni gde živi. Pada mi ponovo na pamet da je odvedem kod sebe, ali  kao prvo - ta ideja bi bila ravna samoubistvu, a kao drugo - to nije bila sigurna lokacija.  Barbara bi mogla da dođe, kao po običaju nenajavljena i da mi upropasti sve i pre nego što je počelo.

Stajem na jednom od parkinga i posmatram je. Za kratko vreme, celog me je obuzela. Milujem joj lice i sklanjam zalutali pramen, čekajući svaki trentak kada će se probuditi i krenuti da vrišti na mene. Medjutim, ona čini nešto sasvim suprotno. Svoje lice naslanja na moj dlan,  kao da želi da nastavim da je milujem. Ovo je previše, moram je imati.

-Amy! Stigli smo… Meškolji se i polako otvara oči. Vidim joj požudu u očima pomešanu sa nekom setom. Gleda me zbunjeno, dok mi svaki njen uzdah govori da i ona vodi teške bitke unutar sebe. A onda, kao što sa njom obično biva, trgnu se brzo i udalji od mene. Pročisti glas, pa pogleda ispred sebe.

-Možeš li me odvesti do crkve Svetog Stepana?

-Amy, ili ćeš mi reći svoju tačnu adresu,  ili te vodim kod sebe. Ne pada mi napamet da te puštam u ovo doba noći samu i tako obučenu! Bio sam krajnje  iznerviran njenom tvrdoglavošću i razočaran tom naglom promenom.

- North Sreet, reče, a ni ne pogleda me.

Pokrenem automobil prebrzo, da joj dam do znanja da me nervira.

-Stani ovde, povika nakon par minuta, pokazujući na zgradu par metara ispred nas.

-Stanem naglo,  a ona  brzom brzinom izađe napolje. Otvara zadnja vrata, uzima svoju torbu i žurno kreće ka zgradi.

Izlazim brzo i krećem za njom.

-Amy stani ! Viknem glasno. Ne okreće se,  samo stoji, kao ukopana.

Prilazim joj s leđa. Hvatam je za ruke, a onda  joj šapnem tik uz uvo: - Ne znam zašto se opireš Amy. Ja neću odustati!

Primećujem kako joj se grudi ubrzano podižu i spuštaju, dok su joj oči zatvorene,  a vilica stisnuta. Priđem joj još jednom i utisnem vreo poljubac na vrat,  ona sva zadrhti,  a iz grudi joj se ote tihi uzdah. Zadovoljno se smešeći, koračao sam unazad do automobila. Još koji tren je tako stajala,  a onda  laganim i zavodljivim korakom krenula ka zgradi. Kroz prozore na hodnicima zgrade video sam je kako se penje na sprat. Na drugom spratu zastade i okrenu se ka meni. Gledali smo jedno u drugo, nije bilo reči, ali su oči govorile sve. Zatim se okrenu i ode.

Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija) Where stories live. Discover now