Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija)

Mi

William…! 

Budim se naglo. Sunce je podmaklo, a William se nije oglasio.

Prekrivač sklizne, naga sam. Brett. William je sigurno sa njim. Blaga bol i pulsiranje između nogu, sete me na dodađaj od prethodne večeri. Grickam usne, vraćajući se na jastuke. Ne pamtim kada sam zadnji put bila ovoliko srećna.

Čujem ciku, vrisku i Brettov glas.

-Mislim da nekome treba pomoć, smejem se i odlazim do kupatila.

Nakon par minuta silazim i pronađem ih na terasi.

Stojim na dovratniku i posmatarm svoje dečake. Srce mi je puno. U sebi izgovaram molitvu da ovo zauvek ostane ovako.

-Snalazite li se vas dvojica? Pitam dok im prilazim.

William skače sa stolice i trči ka meni. Zagrlim ga i podižem u svoje naručje. Mazim ga i još koji tren izbegavam da pogledam Bretta. Nisam sigurna kako dalje da se postavim. Kada ga najzad pogledam, vidim široki osmeh na njegovom licu i radost koja isijava iz njegovih očiju. Sva moja nelagoda nestane. Prilazim mu, pogled ne sklanjamo ni on, ni ja. Stanem pred njega i još jednom se zagledam u njegove oči. Ona tama je nestala iz njih, a ja opet pred sobom imam čoveka kome sam se predala celim svojim srcem i dušom.

Podiže ruku sklanjajući mi kosu sa lica, rasutu zbog vetra koji duva, a toplina njegovog dlana me natera da zatvorim oči i prepustim se uživanju koje mi njegov dodir donosi. Osetim njegove usne na svojima, zadržava ih tu još koji tren pre nego što se začuje plačno “NE! ”.

Oboje se trgnemo i pogledamo u Williama koji srdito gleda Bretta, gurajući ga svojim rukicama i sa tim izrazom lica neverovatno liči na svog oca kada se duri.

-Hej drugar, pa ja sam naš. Tvoj. Mamin... Tvoja mama je i moja, Brett mu govori pokušavajući da ga pomazi, ali mu William brzo sklanja ruku i okreće se ka meni, grleći me snažno.

Oboje se smejemo njegovoj reakciji. Očigledno je da William ne želi da deli svoju mamu.

Brett namerno počinje da niže poljupce po mom licu i ramenima, dok se Wiliam trudi da ga spreči i uzvrati na isti način.

-Hej, hej, hej... Smirite se! Oborićete me! 

-Kada će on da zaspi? Da i ja dobijem svojih 5 minuta, pita me Brett.

-Oko podneva. Samo 5 minuta tata, namigujem mu.

-Na mom satu 5 minuta, sa tobom znači večno...

………………………………………….

-Ti ćeš biti zadužen za njegovo kupanje kasnije, jer ja ne znam kako ću očistiti taj pesak iz njegove kose, govorim Brettu dok zajedno ležimo na plaži ispred kuće. Peskovita i usamljena plaža, sa kristalno čistom vodom je bila odmor za oči i dušu. Jako volim ovo mesto! Sunce je sijalo, kao što moja duša sada sija. Gledam ga. Naslonjen na ležaljku, pogled je uperio ka Williamu. Konačno je moj. Gledam osmeh na njegovom licu i osećam da živim, konačno živim. Njegovo zgodno, preplanulo telo koje je od sunca dobilo bronzani odsjaj me na čas trgne i misli mi poblesave. Bože, kako je zgodan! Gomila perverznih misli mi se komeša glavom, ali me ubrzo trgne Williamov smeh.