Priznanje

6K 446 28
                                    

Budi me poznati miris. Kapci su mi teški… Ne mogu da otvorim oči. U glavi mi je haos. Taj miris mi ne da mira. Opet ga sanjam. Sa mukom otvaram oči, pa ih naglo zatvaram, mršteći se, jer mi svetlost u sobi smeta. Slike od prethodne večeri mi prolaze glavom. Candy, Mary, Dwayne… Kao kroz maglu se sećam Dwaynovih ruku oko sebe i u tom trenutku skočim.

-O  neeee… Naglo se uspravim i krenem da paničim. Nepoznata soba, nepoznati krevet. Podignem čaršav, u donjem vešu sam, haljine nema. Ruke počinju da mi drhte, srce bije kao ludo, jedva dišem, a onda ugledam Bretta na vratima. Olakšanje koje osetim u tom trenutku brzo nestane, kad’ ugledam njegov led ledeni pogled. Ljuti je. Prilazi mi sa čašom vode u rukama, odbijam da gledam u njega. Nisam sigurna šta se sinoć dogodilo. Uz tresak spušta čašu na noćni stočić i ja se trznem. Odlazi i seda na fotelju naspram kreveta. Jedva dišem od staha. Plašim se šta će reći i nije mi jasno zašto je toliko ljut. Neprijatna tišina. Napetost koja se oseća u vazduhu je ogromna. Milimetar po milimetar, podižem lice ka njemu. Ubija me pogledom. Duboko udišem vazduh, pa spustim pogled. To ga još više razbesni, pa naglo ustaje i izlazi iz sobe i lupi vratima.

-O moj Bože, gotova sam, promrljam tek za sebe i bacim se na jastuke povlačeći čaršav preko glave, ali se brzo opet podignem kad’ on upadne u sobu i krene da viče:

-Da li si svesna šta je sinoć moglo da ti se dogodi?

Stidim se da mu priznam da se ne sećam ničega, pa ćutim.

-Nešto sam te pitao, vikne na mene i ja poskočim sa kreveta.

-Ne sećam se! Vičem i ja na njega.

-Znaš li zašto?

Sklopim oči i odmahujem glavom.

-Ne, tiho izgovaram. Nisam puno popila, sigurna sam.

-Znam, Mary nam je rekla. Nalazi krvi kažu da ti je nešto sipano u piće. Moguće da je uradio Dwayn ili neko po njegovom nalogu, s obzirom na ono što sam video i čuo.

Podignem pogled ka njemu. Šta je čuo, šta je video?

I dalje me strelja pogledom. Bože, šta se desilo?

Zavirim ispod čaršava pa pogledam svoje noge i ruke,  ne vidim ništa. Ne osećam da me išta boli, pa se stresem od pomisli na najgore.

-Gde mi je odeća? Upitam tiho, ne bi li i on spustio ton. On umorno ispusti dah, pa krene očajno da vrti glavom gledajući u plafon. Ruke stavlja na bok i pita me:

-Na koju odeću misliš?

-Na moju haljinu koju sam sinoć nosila! Odgovaram, sada već iznervirano.

-A to... To je bila haljina ? Pocepana je.

-Zašto, pitam iznenađeno.

-Zato što ne znam kako si je navukla, ali ja to nisam uspeo da svučem sa tebe.

-Pa si je pocepao?

-Budi zahvalna šo sam to bio ja. Dwayn ne bi bio tako blag ni sa tobom, ni sa tvojom haljinom.

Od tih reči, sklopim oči i naježim se.

- Candy, Marry… Jesu li one dobro, pitam uplašeno i besno. Ne, nije moguće da je Dwayn bio spreman na tako nešto.

-Jesu, Ben ih je odmah odveo kući, odgovara mi mirnijim tonom.

-Gde smo mi, upitam konačno.

-Ovo je moj stan i ostaćeš ovde dok ne budem siguran da je Dwayn ozbiljno shvatio da ti ne prilazi, govori stežući pesnice i tada primetim...

Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija) Where stories live. Discover now