Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija)

Njegova

BRET

Ovo je stanje ludila. Ludila, koje me je obuzelo onog dana, kada sam je prvi put ugledao na pešačkom prelazu. Od tog dana, ona ne prestaje da me proganja. Njene oči boje mora, ta neka tuga i strah u njima, a opet ta gordost u njenom držanju. Cilj od prvog dana mi je bio da srušim sve te barijere i dođem do nje, prave nje, do njenog srca i duše. Svaki put kada bih skinuo deo tih njenih zidina, sagradila bi ih još brže iznova, a ja bih samo dobio još veću želju da ih rušim.

Danas... Dok se topila u mojim rukama, sa iskrenom željom i uživanjem, tako nevino i čisto, a opet tako pohotno, bio sam najsrećniji i najprokletiji muškarac na svetu. Ona takva, davala mi se nesebično, a ja sam kao lopov krao ono na šta nemam pravo. Nikada mi do sada ništa nije bilo bitno, jer mi ni do jedne nije bilo stalo. Prihvatio sam nametnuto i nisam se protivio. A sada proklinjem sebe i sve oko sebe. Nemam prava da je volim, nemam prava da tražim da me voli, a tako mi je silno potrebna da me spase. Sa njom je sve realno. Svemu u mom životu, za kratko vreme, dala je smisao. I zato ne mogu da naredim sebi da se odreknem tog osećaja, da se odreknem nje, a opet ne mogu ni njoj da poklonim bol.

Sada, dok je gledam i znam da mi se inati, shvatam da sam na dobrom putu ka tome. Uništiću je, iako to ne želim!

AMY

Ne prepoznajem sebe. Hej, pa ja umem da igram! Ja, večito ukočena za stolom. Ja, koja ne volim da se eksponiram. Ja, koja ne volim da zavodim. Ja, koja ne volim da privlačim pažnju. Ja, večeras nisam ja. Bol u grudima ne popušta. Još uvek mi je pred očima slika one dve silikonuše koje ga grle! Bože, šta hoće on od mene?

Prvo me juri, pa pobegne. Traži, pa nestane. Ljubi, pa ode. Uzima, pa gura. Ne razumem više te igre. Želim da završim sliku i da me ostavi na miru. Nije da nisam imala osnova da se žalim na uznemiravanje, ali sam isto tako to "uznemiravanje" prihvatla oberučke i gotovo tražila još.

Namerno sam opet izabrala ovaj klub. On ima neke veze sa njim. Ne bi nas tek tako prošli put pustio. Videla sam čudne poglede među obezbeđenjem. Gotovo sam mislila da nas opet neće pustiti.

Igram, momci mi prilaze. Šapuću mi bajke, a ja se samo ljubazno smešim. Sve te bajke sam ja već prošla. Trebaju nove fore da izmisle.

Osećam da mi još jedan od njih prilazi i već se pobednički smešim. Oči su mi zatvorene dok se prepuštam ritmu pesme koja ide. Stisak nečije ruke na mom struku i šapat na mom uhu me otrzne:

-Uživaš malena?!

Reče i gricnu mi uvo. I opet kreću trnci po celom telu i razum se gubi. Pokušavam da mu sklonim ruku i da se okrenem, ali njegov stisak postaje jači, dok me drugom rukom drži da ostane u mestu.

- Ja sam ostavio nedovršen posao, ja ću ga i završiti.

Reče i povuče me za ruku. Pokušavam da mu se otmem, ali mi ne uspeva. Vodi me uz stepenice na naredni sprat. Vadi ključ iz džepova i ja iskoristim priliku, pa krenem nazad, ali me ščepa. Obema ruka me uhvati za grudi. Hiljadu žmaraca pojuri ka mom središtu. Nastavlja da ih dodiruje, a ja glavu zabacujem njemu na rame, dok mi on na uvo šapuće:

-Od ljubavi ne može da se pobegne. Možeš samo da potoneš ili da zauvek plivaš po njenoj površini. Ja mala, biram da potonem sa tobom.

I gotova sam. To je ta "nova fora" i ja padam svesno na nju, ali mi nije bitno. Sutra ću previjati rane. Danas želim da letim sa njim, ma kakav gadan pad bio kad se probudim.