Candy Boy {Park Jimin}

0.5

Brzo mi je dao narudžbu. Naše ruke su se  dotaknule samo na sekundu i osjetila sam trnce gdje me  dotakla njegova meka koža. Brzo je povukao ruku i zagledao se u mene. Wow.
"To je 12kn". "
"Oh. U redu. Ja ću samo ... uh ... odmah se vraćam"
Nakon što sam stavila pića na naš stol, sjela sam nasuprot  Nicol .
"Nisi platila za vruću čokoladu?:
 Oči su joj se rasirile.
"Oh. Nisi. Jesam u pravu?"
Njezin izraz je bio tuzan.
"Nicol! Ti si rekla da ćeš platiti a ja nisam ni donijela novčanik."
"Žao mi je. Žao mi je. Zaboravila sam"
" Što ćemo sada?"
Nisam ga ni primjetila kako stoji pored našeg stola, ruke su mu prekrižene preko prsa, noge udarajući po podu. Pogledala sam ga malo uplašeno.
"Platite."
"Uh, u vezi toga..."
"Ne slusam isprike."
Bila sam nervozna .
"Žao mi je. Ispričavamo se. Moja  prijateljica je trebala  platiti za nas, ali je zaboravila. I ja sam u žurbi,pa sam zaboravila ponesti novčanik. Ne znam zašto sam baš danas morala zaboraviti. Žao mi je. Platit ćemo ti danas. Možemo se vratiti kući, pokupiti novac i vratiti se. Obećavam da ćemo ..."
"Začepi."
 Odmah sam zatvorila usta
"Platit ću za vas. Ali sutra mi moraš vratiti natrag. Dobro?"
 Ustala sam se i zagrlila ga
"Hvala ti,hvala ti,hvala ti!"
Tek nekoliko sekundi kasnije, kad se zakašljao, vratila sam se u stvarnost (bila je kao u svojoj masti 😂😅). Ruke su mu bile uz bokove. Nakon par sekundi sam ga pustila. Osjećala sam kako mi se obrazi  crvene.
"Žao mi je."
"Što god. Nemoj zaboravit da mi sutra moras vratiti"
Nakon što je to rekao otišao je.
Šta sam ja to upravo napravila?