Candy Boy {Park Jimin}

1.1

Vani je jako kišilo . Grmljavina me je plašila.
Nisam mogla spavati. Kad god zatvorim oči, grmljavina bi me odmah probudila.
Bojala sam se grmljavine od kada znam za sebe. U svojoj sobi kod kuće, spavala sam s plišanim zecom. To me tješilo.
Ali sada sam bila sama i bila sam tako uplašena.
Pitala sam se je li Jimin budan. Što ako se i on boji?
Ne ne. Zašto bih se on bojao? Odmahnula sam glavom kako bih maknula te misli sa uma.
Zatvorila sam oči. Par trenutaka je bilo tiho. A onda bum! Glasna grmljavina me je trznula.
Pustila sam vrisak.
Nekoliko minuta kasnije vrata su se otvorila, a Jimin je brzo ušao unutra, trljajući oči.
"Jesi li dobro?"
Odmahnula sam glavom. Izgleda da se upravo probudio. Izgledao je umorno.
"Zašto plačeš?"
Nisam znala da plačem dok me nije pitao. Obrisala sam suze. Sjeo je na rub kreveta.
"Bojim se."
"Čega?"
"Grmljavina. Ne mogu ... ne mogu spavati."
Pogledao me na trenutak.
"Dođi." Ustao je.
"Gdje?" Ustala sam za njim.
"Možeš spavati u mojoj sobi. Ja ću spavati na kauču."
"Ne."
"Zašto?" Okrenuo se i pogledao me.
"Ne. Mislim, ja ću spavati na kauču." Rekla sam
"Oh."
--------------------------------------
Želite li i 1.2 nastavak danas? 😊
Ly 💓😊