Candy Boy {Park Jimin}

1.7

Nakon što sam žurno obukla hlače skinula sam Jiminovu košulju kako bih obukla svoju majicu al sam shvatila da se majica znatno smanjila i da mi ne bi odgovarala bez obzira koliko sam pokušala. Nakon što sam pokušala većinu puta, odustala sam. Ponovo sam obukla Jiminovu košulju.
Dok sam izlazila iz sobe, sudarila sam se sa Jiminom.
"Ne vidiš gdje ideš, zar ne?"
Imao je neugodan, ali hot smirk na licu.
Zakolutala sam očima.
"Začepi."
Dao mi je čudan pogled.
"Usput, majica mi se smanjila, valjda kad si je oprao. Dakle, ne mogu je nositi. Je li u redu ako nosim tvoju košulju do kuće? Vratit ću ti je".
Kimnuo je glavom.
"Hoćeš li da te odvezem kući?"
Nasmiješila sam se njegovoj ponudi. Ali odmahnula sam glavom.
"Hvala ti. Mislim da ću ići pješice kući."
"Kako želiš."
 Slegnuo je ramenima. Otvorio je vrata za mene. Prije nego što sam otišla okrenula sam se prema njemu i pogledala ga u oči.
"Hvala, Jimin."
Poljubila sam ga u obraz i otišla, ali ne prije nego što sam vidjela njegov šokirani izraz.
I slabo, vrlo slabo rumenilo na obrazima.
Tako je sladak.