Liam P.O.V.
''Elena, u kakvim si odnosima sa Jennifer''Pitao sam je istog trena kada sam je ugledao.Seo sam na travu.Prevrnula je očima.Sela je pored mene.Ne znam zašto je tako loše raspoložena.Nikada je nisam video ovakvu.Elena ,koju ja znam je uvek dobro raspoložena.Barem je do sada bila.
''Svi ste vi isti''Prokomentarisala je.Nije mi bilo jasno što je to rekla.Ko je isti?.Uputio sam joj jedan od onih mojih začudjenih pogleda.
''U lošim odnosima,jako lošim i nemojte me to više pitati.Ja vam ne mogu pomoći''Povisila je ton.Ustala je,ušla u svoja kola i odvezla se.Šta je to sa njom?Prvi put sam je ovo pitao.Ne razumem.Žene su tako čudne i komplikovane.Napadnu te bez razloga.Sedeo sam na travi posmatrajući nebo i razmišljajući.Niall mi je prišao.Bio je veoma veseo i na licu mu se video iskren osmeh.Izgleda da je danas veoma bitan dan u njegovom životu.
''Jesi uzbudjen zbog večeras''Pitao me je.Zbunjeno sam ga pogledao.Što večeras?Uputio sam mu još jedan zbunjen pogled,pokušavajući da nadjem razlog njegove sreće.Ajao...nastup.Skroz sam zaboravio na to.Uhvatio sam se za glavu.Opet ću morati da se pravdam.Ne,ne želim to.
''Mnogo si odsutan u poslednje vreme''Rekao je Niall.Znam to,ali...Kako sam mogao da zaboravim?Skroz sam poludeo.Ovaj nastup je tako bitan pogotovo Niallu,a ja sam zaboravio.Nisam bio ovakav...dok se nisam zaljubio.
''Nema veze,biće sve okej''Rekao je.Nada se da će biti sve u redu.Može samo da se nada,ja ću upropastiti sve.Moram da je nadjem što pre ovako ne ide.
Jennifer P.O.V.
Ustala sam sa osmehom na licu iz kreveta.Rukom sam dohvatila radio i pustila muziku.Pojačala sam na najjače i počela sa pevanjem.Ne budim se uvek ovako vesela.Pogledala sam na sat.Ima još sat vremena do škole.Taman dovoljno da se spremim.Otvorila sam orman i iz njega izvukla prve stvari koje sam našla.U torbu sam ubacila knjige i otišla do kuhinje.Mama i tata su već doručkovali i pričali o nečemu.
''Nije trebalo ovako da bude''Izgovorio je tata.Začudjeno sam ga pogledala.Uzela sam šolju i u nju sipala malo jogurta.Sela sam za sto.Mama i tata su me odmeravali.
''Dušo moraćemo da popričamo''Nervozno je izustio tata.Da,pričali su o meni.Klimnula sam glavom,spremajući sebi nešto za jelo.Baš me zanima šta je u pitanju,ali prvo ja da jedem praznog stomaka neću moći pažljivo da ih saslušam.
''Saslušaj nas''Tiho je rekla mama.Šta je sa njima ovog jutra?Spustila sam šolju sa jogurtom čisto da ih ispoštujem dok mi pričaju da ne jedem.Zaslužili su.
''Dete,gde ti je bila pamet''Bila je prva tatina rečenica.Molim?Streljala sam ga pogledom.Moram da se smirim ipak su mi oni roditelji.
''Pitao sam te nešto Jennifer''Besno je udario šakom o sto.Trgla sam se.Mama ga je smirivala.Nikada ga nisam videla ovako besnog.Da li je ovo isti čovek sa kojim sam provela toliko divnih godina?Ne razumem,šta se desilo?
''O čemu se radi''Pitala sam dok mi je glas podrhtavao.Nešto se desilo,nešto veoma loše.Podigao je novine sa stolice i bacio mi u lice.Današnje novine.Velikim slovima je pisalo.
''POMAHNITALA ZVEZDA NAPALA NOVINARE''
STRANA 50
Ispod je bila moja slika.Otvorila sam tu stranu čitajući tekst o sebi.Jedna suza otkotrljala se niz moje lice.Čitala sam i dalje.Sada mi je jasno zašto je tata tako besan.Ima razlog,veoma dobar.Ne mogu da verujem da se ovo dešava.Nisam ovako zamišljala slavu,ali vredjali su Liama zaslužili su.Opet nisam trebala tako da odreagujem.Pogledala sam u tatu.Imao je ljutit pogled.Imaju pravo,pogrešila sam.
''Jennifer,ovo je otišlo predaleko.Na neko vreme otićićeš iz Miamia''Jedva je izgovorio.Spustila sam novine.Što?Neću da idem.Ovo nije razlog da se sklonim negde.Svima se dešavaju ovakve stvari,nisam jedina jedino što pre nisam bila svesna toga.
''Neću da mi se o ćerki pričaju loše stvari.Povućićeš se na neko vreme.Vrati se sada u svoju sobu,nećeš ići u školu''Odgurnula sam malo stolicu.Ustala sam i stala ispred njega.
''Molim te samo danas''Krenula sam da ga zagrlim,odgurnuo me je.Pogledala sam u mamu.
''Jennifer,otac ti je nešto rekao,poslušaj ga''Prozborila je mama.Ugrizla sam se za usnicu.Bacila sam ranac na pod i otrčala u svoju sobu.Nije fer.vredjali su ga nisam mogla to da dopustim.Nisu hteli da odu kako sam mogla drugačije da ih oteram?
***
Zatvorila sam kofer sa stvarima.
''Ovo je samo privremeno''Rekla mi je mama.
''Preterujete''Izustila sam.Obrisala sam suze koje su lile niz moje već bledo lice.
''Nisam nikoga pokrala,ni ubila šta vam je.Znam da je sve ovo loše,ali pustite me da ostanem''Mama me je zagrlila.
''Tvoj otac smatra da je bolje da odeš na neko vreme da bi izbegla sve ono što novine pišu,prekorne poglede....Jenn, on zna najbolje.Nikome nećemo govoriti gde si,jedino možda Katy i Lissa budu znale.''Uzela sam kofer.Teturajući se sela sam u tatina kola.
''Tetka Helena će se lepo starati o tebi,veruj mi.''Prišao mi je otac.Pogledala sam ga.Nisam je poznavala,to je bio dovoljno dobar razlog da mu ne verujem.
''Koliko je to selo daleko odavde?''Pitala sam ga.Pogledao je u pod,pa u mene.
''Dosta,ali samo privremeno.Veruj mi svidećeti se da odeš malo od sve ove gužve,velikog grada i malo da se opustiš.Tamo ćeš ići u školu''Klimnula sam glavom.U poslednje vreme najčešće to radim.Seo je u kola i počeo da vozi.Gledala sam kroz prozor.Nedostajaće mi ove ulice,ovaj grad.Privremeno kažu,ali ja znam da će to potrajati.Ne razumem ih.Nikada možda i neću.Sklopila sam oči pokušavajući da zaspem.Mučila sam se veoma dugo.Razmišljam o previše stvari i to me drži budnom.Ne mogu više.Počela sam opet da plačem.Zar se niko nikada ne zapita kako je meni,da li mene nečije odluke povrede?Sve je loše krenulo,od onog plana pa sve do sada.Sve mi se vraća što sam učinila jedino tako mogu da gledam na ovo.Liam mi nikada neće oprostiti,tata i mama su ljuti na mene odvešće me što dalje od Miamia i šta meni ostaje?Kada se vratim biću već zaboravljena zvezda i moći ću da pevam samo na ulici za bakšiš.
Tata je zaustavio kola.
''Jenn,hajde izadji stigli smo''Obrisala sam suze,uzela ranac iz kola.Tata je izvadio kofer.Izašla sam.Ispred mene nalazilo se ogromno prostranstvo.Videla sam par konja kako pasu i ženu koja nam se polako približavala.Gde su me to doveli?
''Helena''Uzviknuo je moj tata.Pritrčao je toj ženi u zagrljaj.Po mojoj proceni imala je tridesetak godina.Bila je veoma lepa,duga plava kosa padala joj je niz lednja,a lice su joj krasile plave oči.
''To je Jennifer''Pitala je mog tatu.Klimnuo je glavom.Uputila sam ka meni sa osmehom na licu.Deluje fino,barem za sada.
''Dobrodošla Jennifer''Zagrlila me je.Pa izgleda da ću sa njom provesti neko vreme bolje bi bilo da mi se svidi.
Žao mi je što nije bilo dugo nastavka,ali pripremala sam se za prijemni i vreme provodila uglavnom učeći.Na svu sreću prošao je i sada mogu da se bacim na pisanje.
KOMENTAR+VOTE
Prvi komentar dobija posvetu u sledećem delu.
