Hodale smo zemljanim putem koji je vodio do tetkine kuće.Vetar je nosio moju dugu kosu.Prošlo već dva meseca otkako sam ovde.Vreme je,moram priznati,veoma sporo prolazilo.Dani su prolazili kao nedelje,a nedelje kao meseci.Poneko pismo od Katy i Lisse oraspoložilo bi me jer sam znala da me nisu zaboravile.Katy je već imala donekle ozbiljnu vezu sa Mattom iako sam u početku mislila da će to biti još jedna njena avantura.Nialla ....pa čini mi se da je zaboravila ali videćemo šta će se desiti kada se on vrati u Miami.Lissa je i dalje bila sama,ali nju to nije toliko povredjivalo.Čekala je pravog.
Do kraja srednje škole ostalo je još dve nedelje i meni je od svega najžalije što neću biti tamo sa njima za matursko veče.Nikada to neću prežaliti.Moju pevačku karijeru i onu turneju skoro sam i zaboravila.Ponekad pomislim da sam i Liama ali on ipak ne može tako lako da se zaboravi.Jednostavno sreća je bila protiv nas i to je to.Dobro,nije toliko jednostavno,ali ipak život ide dalje a i jedan je život zašto se stalno vraćati na početak.Ovu rečenicu teta mi je ponovila sto puta otkako sam kod nje tako da sam je i prisvojila i počela stalno koristiti.
"Šta si se tako zamislila?"Začudjeno me je upitala.Pognula sam glavu.
"Razmišljam o životu.U poslednje vreme sve mi se okrenulo naopačke"Tužno sam prozborila.Pogledala me je i osmehnula se.
"Stiglo ti je jedno pismo.Verujem da bi želela da ga pročitaš.Možda te i oraspoloži."Idalje mi se lukavo smešila.Od koga je?Prvo pitanje koje sam postavila sebi.Deluje mi kao da ovaj put nisu moje drugarice nego neko drugi,ali ko?Roditelji su mi izričito rekli da nikome neće govoriti gde sam.Izgleda da su napravili izuzetak.
"Zašto mi ranije nisi rekla?"Postavila sam pitanje,ali odgovor me nije toliko interesovao.Odskakutala sam do kuće.Znala sam gde tetka drži pisma.Verovala sam da je i ovo tamo.To mi je pomoglo u razotrivanju.Graciozno sam ušetala u njenu sobu.Radoznalo sam otvorila fijoku stola i iz njega izvukla malu kutiji,ukrašenu ukrasnim papirom.Od koga je?Opet sam sebi postavila isto pitanje znajući da odgovor neću dobiti još par minuta.Uzela sam prvo pismo na gomili i počela sa čitanjem.Da,osećaj me nije prevario.Ipak je bilo ovde.Pogodila sam da nisu drugarice,a sa tetkom ću posle pričati moraće da mi objasni zašto čita moja pisma.Na licu mi se pojavio još veći smešak dok sam ovo čitala.
Ne znam kako da započnem pisanje a da ne bude glupo,ne znam kako da ti kažem sve ,otvorim dušu kad tako malo vremena imam.Krenuću ispočetka ako želiš pročitaj, a ako ne,nema veze tebi je sve oprošteno.
Prvi put kada sam te ugledao bilo je nešto u tebi,nešto što me je tako privlačilo.Posebna si to se vidi,drugačija si ,nisi kao ostale devojke.U tvojoj blizimu uvek sam se osećao počastvovano,srećno.Ti si me činila srećnim.Tvoj osmeh je nešto najdivnije što sam ikada video.Najlepša si kada se smeješ i poslušaj me smej se što više.Verovatno me nikada nisi ozbilnjo shvatala kada sam ti rekao da te volim zato si toliko želela da me udaljiš od sebe.Pokušavao sam da ti se približim na razne način.Pišem ovo jer ne znam kako drugačije da ti kažem.Jednog dana ponovo ćemo se sresti,ja ću te čekati i veruj mi sve ti je oprošteno i nemoj ni zbog čega da se kaješ.
Zauvek tvoj
Sklopila sam pismo.Tužno sam se osmehnula jer potpisa nije bilo.Sada mogu samo da predpostavim ko je poslao ovo.Nije bilo nikakve adrese,ničega što bi me navelo na neki trag.Ova osoba namerno želi da me natera da razmišljam o njemu.Uzdahnula sam.Svi znaju kako sam radoznala neću izdražati dok ne saznam.Tetka je utrčala u sobu.
"Mala,novinari počinju da istražuju gde bi mogla da budeš"Kupila je novine.Pružila mi ih je,ali sam ja odmahnula glavom.
"Pismo tetka.Ko ga je napisao?"Postavila sam pitanje ovaj put njoj.Slegnula je ramenima.
"Nema potpisa,adrese,otkud ja znam.Jedino što mogu da ti kažem jeste da su mu tvoji roditelji ili Lissa ili Katy dali adresu i rekli gde se nalaziš.Pa možeš njih pitati" Sjajna ideja.Pogledala sam je pogledom punim nade.
"Ali mislim da će ovako biti interesantnije.Pokušaj jednom da ootisneš radoznalost"Dodala je.Više nisam bila toliko srećna.Nakrivila sam glavu.
"Okej,poslušaću te,ali ništa ne garantujem"Izletela sam iz sobe.Uzela sam novine i prelistala ih.Da,tetka je bila u pravu žele da me nadju.
"Nije njima lako"Polako je izgovorila.Bacila sam novine na krevet.
"Dosadno mi je,ceo dan je pred nama šta ćemo da radimo?"Nervozno sam pitala.Nasmejala se.
"Šta želiš da radiš?"Pitanja su se samo nizala.Nisam ni sama znala.Nedostajala mi je plaža,moji prijatelji a i prokleto sam želela da saznam ko mi piše.
"Čula sam da ima jezero u blizini sela,mogle bi tamo da odemo."Izjavila sam.Klimnula je glavom.Neočekivana reakcija.Mislila sam da će se protiviti.
"Obuci kupaći i hzmi peškir...samo...znaš trebale bi da se klonimo takvih mesta.Ipak niko ne treba da te prepozna."Znala sam to,ali nisam navikla na ovakav život.Želim da se provodim i da uživam.
"Jednom se živi,zar ne?"Počela je glasno da se smeje.Zagrlila me je,a ja sam se osećala veoma srećno.
"Jenny,brzo učiš.Ajde spakuj se pa idemo"Potapšala me je po ramenu.Bila je starija od mene nekih deset godina,ali opet ponašala se kao da nema toliko godina.Bila je mlada duhom i osećala sam jaku potrebu da joj se poverim i ispričam sve kako sam došla do slave.
***
Sedela sam na travi pokraj jezera i čitala pismo ponovo.Mislila sam da postoji neki skriveni trag ko bi mogao biti autor pisma.Joj kako je ovo uzbudljivo osećam se kao junak neke telenovele,a ne kao da proživljavam svoj život.Odjednom nečije ruke su se našle preko mojih očiju.Vrisnula sam.Šta ako neko pokušava da me kidnapuje?Vriskom sam verovatno privukla pažnju na sebe,što nisam trebala raditi jer niko ne sme da me prepozna.
"Pogodi ko je !"Izgovorio je meni ppznat glas.Sklonila mi je ruke sa lica.Skočila sam sa zemlje i zagrlila je.Draga moja Lissa.Katy mi je mahnula.Došle su,ne mogu da verujem da su stvarno ovde.
"Otkud vi ovde?"Srećno sam izgovorila.Osećala sam se kao najsrećnija devojka na svetu.
"Iznenadjenje"Viknula je Katy i pritrčala.Grupni zagrljaj.Nedostajale su mi mnogo.
"Tvoja tetka nam je konačno dozvolila da dodjemo ,mi smo odmah sele u kola i evo nas ovde smo"Rekla je Lisaa.Kao i ja i one su bile mnogo srećne.Tetka mi je prišla.
"Jenn,videla sam da ti nedostaju.Idem ja,a vi se ispričajte.Samo nemojte previše privlačiti pažnju čula sam da novinari tragaju za mojom malom Jennider"Osmehnula mi se.Htela sam da joj kažem da ne mora da ide,ali Katy me je prekinula.
"Imamo još jedno iznenadjenje za tebe"Još jedno?Huh one su ovo baš isplanirale.Nisam mogla da skinem osmeh sa lica.Imam najbolje prijateljice.
"Ajde podji sa nama ka kolima"Naredila mi je Lissa.Slušala sam je.Katy je ušla u kola i iz njih izvukla jednu poveću kutiju ukrašenu ukrasnim papirom i mašnicom.Pruzila je kutiju i ja sam je odmah zgrabila.
"Obožavam poklone"Ciknula sam,a one su se smejale.Brzinom svetlosti sam otvorila papir i iz kutije izvukla predivnu crvenu haljinu.Spustila sam kutiju na zemlju i prislonila haljinu uz sebe.Bila je dugačka,prefinjena i prelepa.Povodile su moj stil.Lissa se zadovoljno smešila,videla je da mi se svidja.Pogledala sam ponovo u kutiju.U njoj je bio par prelepih štikli koje su se sjajno slagale uz ovu haljinu.
"Za koju je ovo priliku?"Postavila sam pitanje,nije baš bilo na mestu,ali šta da se radi želela sam da znam.
"Ideš sa nama na maturu.Nećemo dozvoliti da propustiš svoje matursko veče"Gotovo u isto vreme su izgovorile.Uf pa ovo je bilo veoma brza odluka.
"Moji me neće pustiti"Pomalo tužno sam rekla.Katy je slegnula ramenima.
"Ne interesuje me.Pobeći ćemo ako treba"Poskočila sam u mestu.Ovo nisam očekivala.Zagrlila sam ih obe.Ništa još nije izgubljeno.
Kraći nastavak nego inače,ali kucala sam ceo preko telefona jer mi je kompjuter u kvaru.Dugo nije bilo nastavka i želela sam da ga što pre objavim.
Nadam se da ćete pročitati i da ćete komentarisati jer me stvarno zanima vaše mišljenje.
Volim vas sve.
