31.Priopćenje

4.3K 202 179
                                    

Da li ponekad mislite kako sve oko čega se trudite nije vrijedno vašeg truda i onda jednostavno nemate volje za ičim,za ikim,za životom? Odustanete iako vam srce i razum govore da ne odustajete tako lako jer znate da je svemir zaljubljen u tvrdoglavo srce i znate da će se tvrdoglavost i upornost isplatit na kraju. Ali nemate snage i volje za više išta pa odustanete...

Pa kao šta možete vidjeti-pročitati mislim-nalazim se u takvoj situaciji trenutno.

Moj brat a.k.a. izdajica svoga roda je doveo susjeda seronju koji me probada pogledom dok jedem svoje wafle sa nutellom. Mislim:

Kao prvo: mrzim kad me netko razgleda i skenira dok jedem.

Kao drugo: mrzim kad ne mogu uživat u hrani JER ME NETKO GLEDA.

Kao treće: fu*k off,ne bulji u mene.

Po kući čujem zvukove,dijelove rečenica mame i tate kako razgovaraju. Rino i Ella sa strane čavrljaju dok me Looki Pooki gleda preko oka na stolici nasuprot mene. Ne želim ga pogledat ali vidim,odnosno imam osjećaj da mi želi nesto reći. Probušit će rupu na meni koliko me cilja pogledom.

"Šta? Šta? Šta više? Je li mi imaš nešto za reć? Je li očekuješ da ti čitam misli dok me tu probadaš sa pogledom? Za tvoju informaciju nisam baba gatara koja zna šta misliš."

Argh,šta je sa ovim ljudima više? Mislim da nije u redu buljit u ljude dok jedu. Svaki pogled u prostoriji je bio usmjeren na nas dvoje dok su imali načuljene uši valjda kako bi pohvatali o čemu se priča. Tata i mama su čudni danas. Kao da očekuju nešto od mene?

"No shit,Sherlock. Mislio sam da si tajni agent i špijun pa da možeš odgonetnut šta sam ti slao telepatijom."-bio je njegov vrlo primjećen sarkastičan odgovor.

"Ni James Bond ne bi znao šta se vrti u tvome mozgu. Ne odgonetnava pileće mozgove koliko znam.",uzvratim mu.

"A koliko ja zna-"

"Djeco,molim vas malo tišine i mira.",tatin komentar je utišao nas oboje dok smo si slali oštre poglede munje i elektriciteta.

"Je li netko za još wafla?",neugodnu tišinu je razbila moja mama koja je u ruci imala tanjur pun ukusnih wafla u obliku djeteline.

"Mama,molim te.",poslala sam joj pogled koji je naveo da napuči usne tužno zbog mog odbijanja. "Može još jedan wafl,hvala.",trepnula sam i kimnula glavom,pružajući ruku za tim ukusnim čudesima.

Da,pojela sam već dva ali ako ćemo iskreno nisam se najela. Šta? Ja sam cura u razvoju,ok? Tri wafla su ništa za mene.

"Zar nisi već dva pojela?"

Njen i tatin zbunjen pogled je potakao moj izdah prenemaganja.

"Mama,vidi kolika sam. Trebala bi me trpat hranom,a ne bunit se protiv toga."

"Trebala bih te trpat? Tebe,proždrljivicu? Imat ćeš više kila od mene ako tako nastaviš."

Njena šala je pokrenula Luku na podsmjeh zbog čega sam zagrizla jezik u znak malog početka ljutnje.

"Jesi li zaboravila da treniram?"

"Samo se zezam. Ne shvaćaj sve ozbiljno,opusti se malo."

Da se opustim ne znam dokle bi me to dovelo? Da sam se opustila kad me Luka po-

"Nina."

Moje razmišljanje o njemu je došlo do svog vrhunca. Samo prekini razmišljat puno,Nina. Život će ti bit lakši kad to uradiš. Ne razmišljaj puno.

"Hm?"

Pogled sam okrenula prema izvoru glasa,odnosno prema tati koji nosi naočale na očima zbog svoje blage dijoptrije kako bi mogao pročitat to malo novina šta su mu u ruci.

My new neighbour(CRO) ZAVRŠENAWhere stories live. Discover now