My new neighbour(CRO) ZAVRŠENA

8.Temperatura

                     LUKA's P.O.V.

Ja ne znam pazit na sebe? Da di joj tata ima pameti da mene zamoli za čuvat nju,kaže. Da sam nesposoban,...misli. Znam da to misli. I još smo izgubili utakmicu...zbog mene. Da nisam sve usrao i izvrnuo ovu jebe*u nogu sigurno bi pobjedili.

Trzne me zvuk kuckanja na vratima. Tko sad smeta?

"Da?",viknem,a zatim se lagano ustanem s kauča i doskočim na jednoj nozi do vrata. Nisam slomio nogu da se ne mogu dogegat barem do vrata.
Otvorim vrata i izdahnem.

Šta sad hoće? Ne želim se svađat bespotrebno...

"Opet ti.",kažem dosadno na šta ona zakoluta očima.

Stalno koluta sa očima,dobro joj i ne ispadnu.

"Razgovarala sam sa tatom i kaže da je to sve radio za moje dobro,bla bla...uglavnom,htjela sam te pitat jesi li u redu? Kako se osjećaš...mislim,ono...izgubili ste pa...",nervozno kaže,a ja stanem uspravno ne naslanjajući se na ozljeđenu nogu.

"Otkad te je briga?",podignem obrvu te ona stavi ruku na bok.

"Otkad je moj tata čuo za tvoju ozljedu i rekao da te otiđem provjerit.",ozbiljno kaže.

Svakom loncu poklopac.

"...U redu sam. 22 je sata....najbolje da ideš spavat.",predložim joj na šta ona odmahne glavom.

"Da...vidim da nije nešto u redu s tobom. Bolje da provjerim jesi li dobro. Sav si ljubazan odjednom...",podigne svoju desnu ruku i stavi je na moje čelo.

Tvrdoglava je...

"Pa ti imaš temperaturu."

Vidio sam malu zabrinutost u njenom glasu.

"U redu sam ja...",slabo se nasmijem pokušavajući izgledat što bolje.

Izgleda da je glavobolja započela...

"Ne,nisi. Sjedni odmah!",naredi mi i zatim uđe u sobu.

Da,slobodno uđi...

"Jesi sam?",upita me dok sam išao sjest na kauč.

"Sad jesam...inače smo Juraj i ja u sobi ali njega nema sad,imamo slobodnog vremena. Neće se on vratit barem do nekoliko sati u noć. Sutra imamo još jednu utakmicu pa se sad moram odmarat i tako to...",naslonim se,a ona sjedne u fotelju nasuprot mene.

Znači moram bit bolestan kako se ne bi svađali?

"Da,znam. Mogla sam ti nešto toplo donit za jest.",usklikne cijela uzbuđena. Digne se sa fotelje da izađe van,no ja je povučem prema sebi....možda malo i prejako na šta ona padne na mene. Kako je lagana.

Pero? Šta je ovo,korejska drama?

Pogleda me zbunjeno dok smo bili svega par centimetara udaljeni jedno od drugog. Njena ruka je bila na mojim prsima dok me gledala u oči sa svojim karamelno-mentolnim očima. Mogao sam osjetit njen dah na sebi i miris čokolade. Pa je li ova patuljčica jede samo čokoladu i nutellu?

"Ti samo jedeš čokoladu?",tiho započnem na šta me ona nevino gleda. Gledam je prema dolje...ruke su joj bile hladne što mi je godilo.
Godila mi je njena...hladnoća?

"Aaa...",zacrveni se i pogne glavu te joj ja podignem glavu-sa svojim prstom na njenoj bradi-prema gore.

Luka,ne diraj,pec!

Drugu ruku stavim lagano na njen obraz dok smo 2 cm udaljeni jedno od drugoga. Usne su joj blizu i jednostavno...volim njen miris daha na čokoladu. Mislim,tko ne voli čokoladu?
Lagano zatvaram oči dok ona gleda u moje usne. Pogled mi se zaustavi na njenom vratu,a zatim širom otvorim oči dok me ona upitno gleda. Ogrlica...u nje je.