Šutnja

Prijatelj: Ja tebi da ti meni ne

Sjeo sam u redu do prozora, posljednja klupa.
U meni se vodila borba.
-Koji ti je vrag, šta ga gledaš? To nikada neće uspjeti. Trgni se on je strejt.
-Ali sladak je.
-Nikada neće biti tvoj.
-A da pokušam?
-Jesi ti normalan? Dovraga sa tobom i tom tvojom potrebom za ljubavlju.
-Možeš li me krviti.
-Pošto je nudiš tako objeručke moga bi i sebe da voliš.

Priča u pozadini

Profesorka:- Ja sam Svetlana Dragičević. Biti ću vaša razredna. Inače sam profesorka crnogorskoga jezika i lovac na talente. Djecu sa talentom za pisanje i želim da pitam ima li ovdje nekoga ko piše.
Danijela:- Moj brat Danijel. On po čitav dan čita knjige i piše nešto. Pitajte njega.
Profesorka:- Danijele?
- Da profesorka.-Trgnuo sam se iz zamišljenosti.
- Da li je istina da pišeš.
- Valjda. Ne bih to nazvao pisanjem, to jeviše nekako lično.
- Šta pišeš? Prozu,poeziju?
- Oboje.
- U redu. Videt će mo kasnije kakav si.

Cjelo je odjeljenje gledalo u mene i iskreno bilo me je stid.

Na pauzi naše se odjeljenje izdvojilo u jednom dijelu dvorišta škole i upoznavali smo se.

Ja sam kao i obično sjedio sa strane i gledao u telefon sa slušalicama u ušima. Vidio sam da je neko stao ispred mene ali nijesam obraćao pažnju.

Potapkao me je po ramenu i kada sam podigao pogled vidio sam njega.
- Hej ja sam Luka, ti?
- H...hej. Ja sam Danijel.- Knedla mi je bila u trenuku u grlu i imao sam osjećaj da bi se srušio da sam stojao.
- Pisac a?
- Ma, preuveličavaju. Daleko je to od pisanja.
- Mogu li da vidim.
- Malo je lično.
- Pa nema veze, sada smo prijatelji.
- Ne znam baš...
- Ajde šta si se s'tiso?
- U redu. -Iz džepa sam izvadio svesku otvorio svoje omiljene stihove i dao mu da pročita.
- Ovo je brutalno.
- Zaista?- Spustio sam glavu i zacrvenio se u licu. Tada sam i vidio da je u šorcu koji je bio kratak i bijel naglašavajući preplanule noge koje su tek vjerovatno stigle sa mora.
- Zašto si tužan?
- Samo me stid.
- Nijesam te to pitao?
- Ne razumijem? - Podigao mi je bradu i stavio ruku na obraz. Mislim da su bili užareni.

Kosa koja nije bila ni kratka ni duga i savršene usne. Vidio sam njegove guste obrve i kristalne braon oči koje su me blago gledale.

- Tužan si. Vidim to po tvojim stihovima i načinu na koji si cjeli čas gledao kroz prozor. I zašto si se ovako izdvojio?
- Ni ne znam. Stara navika.
- Dođi ovamo kod nas da se upoznamo.
- Radije ne bih.
- Šta ti je? -Stavio je svoje obije ruke na moje obraze i gledao me u oči.
Skrenuo sam pogled jer nijesam mogao izdržati da ga gledam u oči.
- U čemu je problem? - Pitao je.
- Bolje je da ne znaš.
- Znam da čuvam tajne.
Šutio sam baš kao i svaki put u životu, baš kada sam trebao pričati. Spustio sam glavu i gledao u njegove patike. Bile su lijepe.
- Hej ti baš ne voliš da pričaš.
Šutio sam.
- Hajde idemo. - Uhvatio me je za ruku i povukao.
Odveo me je do grupe. Bili su svi iz razreda tu i pričali, kao da se znamo oduvijek. Pričao sam i družio se prvi put u životu. Danijela gledala me je sa začuđenim izrazom lica.

Cijelo sam vrijeme gledao da sam mu blizu. Da ga uvijek imam na oku. Bio mi je blizu. Uvijek bi mi se osmjehnuo i pogledao ravno u oči. Ja bih spustio pogled i zacrvenio se.

Naveče...

Došao sam u kuhinju da jedem i vidio da je majka neobično srećna. Pitao sam se šta se dešava.
-Ne mogu da vjerujem mili! Ti! Upoznao se sa nekim.
- Ma nije to ništa. Sjutra će se svi praviti da me ne poznaju.
-Nemoj biti takav...

Priča se nastavila neobaveznim tokom.

Sjutra kada sam stigao u školu, on je prišao i zagrlio me. ŠOK!!! Ukočio sam se nijesam ništa radio. Osjećao sam samo pulsiranje u svakom dijelu tijela. Noge su mi popustile tako da sam još više pao njemu u zagrljaj.

-Srce ti lupa baš jako.
Kao da sam u zemlju potonuo. Brzo sam se odmakao od njega i izvinuo se. Oborio sam pogled i zacrveneo se.

-Izvini. Reko sam tiho trljajući desnom rukom nadlakticu lijeve.
- U redu je. - Uzeo je moju ruku i stavio je na svoje grudi u predjelu gdje se nalazi srce. Njegovo je takođe jako lupalo.- I ja sam trčao od kuće.
Sve mi se srušilo pod nogama ali sam uspjeo da odem do svoje klupe.

Nastavu nijesam ni pratio. Bio sam zamišljen. Razmišljao sam o njemu i svemu. Dovraga do kada ću morati da se krijem.