Šutnja

Coming out

Ustali smo posljednji. Na doručku Sanja je sjela za moj i Lukin sto.
-Neko je sinoć baš bio glasan, nijesam mogla da spavam.-Prokomentarisala je gledajući nas sa provokativnim smiješkom.

Onda je Luka uradio nešto za šta sam mislio da nikada ne bi.

Uzeo je moju ruku u svoju i isprepletao prste.

-Nama je jako žao, sljedeći će mo put biti tiši, ako budemo mogli.

Okrenuo se ka meni i nasmijao se. Ne...ne znam...kako to sada?On želi javnu vezu.Omg u šoku sam. Sa zbunjenim izrazom lica Sanja je buljila u naše ruke, i ona je bila iznenađena što Luka ne želi da se skrivamo. Naše držanje za ruke je privuklo pažnju drugih tako da su se okupili oko stola.

-Oho pa šta to imamo ovdje?-Rekao je Dejan sa podrugljivim tonom.
-Naš mali Dani je našao momka i to kojeg Luku.-Dodao je Saša gledajući u nas.

Bio sam zapanjen Lukinom ravnodušnošću. Nastavio je da jede ne obazirući se na njihove uvrede.

-Pa jeste li zajedno ili ne? Mi bi da znamo.
-Da baš, Dani jel te već pumpao?
-Možda je on Luku vidi ga kako sedi nakrivljeno.
-Ajde čilajte malo. -Prekinula ih je Sanja vidjevši da je meni neprijatno i ako je Luki bilo svejedno.
-Ne ne. -Dodao je Luka.
Ja sam samo pogledao zbunjeno u njega. On se okrenuo ka meni i poljubio me je pred svima. Čuli su se zvižduci i podrugljivi smjeh ali niti jedan od nas nije htio prekinuti poljubac.
-Da zajedno smo.-Rekao je Luka gledavši u momke iz odjeljenja.-I da ima jebeno veliki jedva staje, razvalio me je.

-Ooooouuu
-Ma dajj
Čuli su se ponovno zvižduci i dobacivanja. Moglo se razaznati gađenje kog nekih, kod drugih zbunjenost dok su se treći smijali svemu tome.

On mi je namignuo i šapnuo na uvo.

-Ako misle da si ti bottom zadirkivat će te i možda tuć ali mene ne mogu tako da opušteno.

Ja sam bio zbunjen i cijelo vrijeme tako da sam i zaboravio na svoje jelo koje je postalo hladno. Poljubio me je u obraz i otišao do WC-a.

Kasnije

Sanja je došla očigledno uzrujana do moga i Lukinog šatora. (Da preselio se kod mene)
-Traži vas obojicu profesorka.
-Šta hoće pitao je Luka ne skidajući pogled sa knjige koju je čitao.
-Ne znam. Mada mislim da su joj iz odjeljenja ispričali za vas.
-Jebo te Luka šta će mo sada.
-Idemo kod razredne.
Zavrnuo je vrh lista stranice do koje je stigao. Uzeo me za ruku i povukao ka profesoricinom šatoru.

Pozvao ju je ispred šatora a iz njega se čulo blago "Uđi te"
-Zvali ste nas profesorka.-Počeo je Luka samouvjereno.
-Da. Neki od učenika su mi kazali za vas...mislim ako to mogu tako nazvati...
-Našu vezu?-Prekinuo ju je.
-Da.
-I šta sa tim.

Bio je malo grub i nepristojan što ju je stalno prekidao ali i nije bilo njeno da se ona miješa u naše stvari.

-Samo želim da kažem da bi trebali da budete oprezni pogotovo kada se vratimo kući jer je sredina u kojoj živimo jako homofobična i velike su šanse da dođe do problema. Ja lično nemam ništa protiv toga jer ljubav je ljubav bez obzira na pol.
-Hvala puno.-Rekao sam i postiđeno spustio glavu.
-Nema na čemu samo želim dobro za vas.
-Hvala vam.

Rekao je Luka začuđeno. Valjda je očekivao da će da nas grdi i drži lekciju koko to nije dobro ali ispalo je da je ona kul u vezi sa tim. Uzeo me je za ruku i izašli smo(prokleto volim to što me stalno drži za ruku).

Toga dana smo ponovo obilazili grad i uživali. Povratak je uslijedio brže nego što smo mislili.