Šutnja

Ekskurzija part I

Imali smo nedjelju dana da sredimo dokumenta i punomoćja da možemo da putujemo bez roditelja u inostranstvo i spremimo uopšte za put. Tokom tog perioda svi su bili uzbuđeni i niko nije ni primjećivao da ja i Luka nijesmo više bliski kao što smo bili.

Boljelo me je, njegovo ponašanje. Savršena hladnoća. Toliki pokušaji da razgovaram sa njim koji su se završavali tim da me iskulira. Stotine i stotine poruka. Ništa nije davalo efekta. On je bio hladan. To me je lomilo. Neprospavane noći, izolovanost iz društva veća neho ikada. Razmišljao sam se da li da uopšte idem na ekskuruiju.

Kada sam to rekao Danijeli i majki one su bile veoma ljute i ubijedile su me da trebam da idem.

Kako su nalagala pravila u šatoru ne može biti više od dvoje istog pola, a kako je bio neparan broj muškaraca u odjeljenju ja sam odlučio da budem sam u šatoru. Baš mi je to i trebalo. Malo samoće i novi grad.

Krenuli smo u nedelju naveče i stigli u ponedeljak. Svu noć niko nije spavao i svi smo pjevali zajedno pjesme. Bilo je zabavno.

Nekoliko puta su se moj i Lukin pogled presreli ali on bi odmah okretao glavu. Znao sam da me želi ali da je preponosan da pregura. Bio je povrijeđen i u tom trenutku to nije mogao da shvati. Ja sam prestao da mu pišem čak i da pokušavam da uspostavim komunikaciju sa njim. Ja sam iz dana u dan bio bolje i trudio se da to što bolje podnesem ali on je sve više i više bio tužan, zamišljen. Imao sam osjećaj da je i njega počelo da boli.

Kada smo stigli svi su bili jako umorni tako da smo odlučili samo da podignemo šatore i odspavamo malo.

Ušao sam iscrpljen u šator i zaspao. Probudio sam se predveče. Svi su takođe bili budni. Otišli smo na večeru a nakon nje u grad. Ušli smo u neki klub većina nas iz odjeljenja. I on je bio tu. Oko jedanaest sati svi su već bili pripiti i svi su igrali u ritmu muzike. Nakon još nekoliko pića počeli su da odlaze neki od naših iz odjeljenja. Bile su to većinom djevojke ne naviknute na alkohol i nekoliko muškaraca koji su glumili kavaljere u nadi da će završiti sa nekom od njih u krevetu. Ja sam igrao. Blizu je bio šank a tu je sjedio Luka sa pogledom uprtim u mene. Pokušavao sam da ignorišem to ali je imao jak uticaj na mene. Ubrzo sam morao do wc-a. Kada sam ušao unutra bio je samo jedan tip koji je odmah izašao. Ušao Je Luka. Samo je stajao i gledao me. Bio je očigledno pijan i nije bio svoj. Bilo mi je nelagodno pa sam pokušao da izađem. Nije mi dozvolio gurnuo me je nazad u wc. Prišao mi je i ubacio me u jednu od kabina. Ranije bih pomislio kako želi da me ljubi i da me ima ali to sada nije bio slučaj. Bio je ljut što se moglo vidjeti na njegovom licu. Gurnuo me je uza zid i ja sam se od jačine udara samo spustio na pod. Nijesam mogao da vjerujem šta radi.

-Luka jebo te jesi li ti normalan?-Rekao sam grčeći se od bolova.
-Ne nijesam normalan. Lud sam zbog tebe. Ti mi ovo radiš.-U toku govora je zamuckivao a alkohol se jako osjećao.
-Nijesam ništa loše uradio.-Ustao sam sa poda i našao se tek nekoliko centimetara od njega.

Oči su mu bile zamućene a lice blijedo. Odjednom me je poljubio zatim se izmakao i pljunuo mi u facu. Udario sam ga boksom u lice ali se činilo da on to ne osjeća. Sa donje usne mu je potekla krv. On je samo obrisao i krenuo na mene. Uhvatio me je i okrenuo leđima ka sebi.

-Jel ti bilo toplo i vlažno a? Sada će da ti bude još bolje.

To je pričao dok mi je raskopčavao šlic i spuštao farmarice.

-Jebo te Luka šta radiš. Nemoj ja nijesam nikada...Luka!!! Nemoj!!!
-Nemoj da me lažeš.

Otkopčavao je svoje farmarice kada sam uspio da se oslobodim.

-Jebo te Luka da sam znao da će da bude ovako nikada ne bih bio sa tobom ti si jebeni psihopata. I da je nešto bilo, to je moja stvar hoću li da ti kažem ili ne ali zaista se ništa nije desilo.

On je samo šutio. Izašao sam iz kupatila a zatim i iz kluba. Otišao sam do svog šatora i legao da spavam. Ne nijesam mogao da zaspem

Sjutradan oko jedanaest svi smo otišli na doručak. Luka je došao pred kraj i jeo veoma malo. Bio je zamišljen. Čitav dan je bio blizu mene i samo me je promatrao. Bilo mi je nelagodno ali sam odlučio da što bolje iskoristim ekskurziju i ne obazirem se na njega.

I ove noći smo bili u istom klubu. Sada svi iz odjeljenja. Pili smo i igrali. Jedino je Luka sjedio za šankom i pio jedno za drugim.

-Šta je sa vama?- Pitala me je Sanja jer je primijetila da nešto nije u redu.
-Ma ništa. Igraj.
-U redu samo sam pitala.

Nastavili smo da igramo. Luka je samo pio.

Kada smo oko četiri stigli kod šatora samo sam svukao sve sa sebe i ostao u boksericama. Legao sam da spavam...