Šutnja

Ekskurzija: Part II

Legao sam da spavam...

Prošlo je nekih sat vremena a ja nijesam mogao da spavam. Imao sam muku u stomaku i san mi je samo odlazio. Bio sam u polu snu tako da nijesam čuo korake da neko odlazi niti da otkopčava vrata od šatora.

U jednom trenutku sam osjetio nekoga na sebi. Bio je to Luka. Lice mu je bilo malo iznad moga a tople suze su kapale iz njegovih očiju na moje obraze.

-Luka? -Pitao sam iznenađeno.
Samo je šutao dok su njegove tople suze i dalje kvasile moje obraze.
-Jesi li dobro? -Stavio sam mu ruku na obraz. Primijetio sam da je veoma topao i vlažan kao da je plakao dugo vremena.
-Ne. -Zajecao je i pao preko mene.
-Jebo te Luka koji ti je?
Čuli su se samo jacaji prigušeni od težine glave zaronjene u jastuk. Ustao sam i zatvorio svoj šator. Smjestio sam ga u svoju posteljinu i skinuo mu odjeću. Ostao je samo u boksericama. Legao sam pored njega. Bili smo okrenuti licem jedan prema drugom. I dalje je plakao mada nije jecao.

-Kako mi nedostaješ Dani. Znam da sam ispao budala zbog svega što sam uradio ali nijesam mogao da podnesem činjenicu da te je već neko imao i mogućnost da se vratiš njemu.
-Ali ništa se nije ni desilo. Ja nikada nijesam ni bio njegov.-Spustio sam svoju ruku na njegov vlažni obraz.

Kao da je uživao u mom dodiru pa je se trljao o moju ruku.

-Obećaj mi Dani da te niko nije imao prije mene.
-Obećavam ti Luka.

On se pridigao i približio mi se. Mazio me je po licu da bi mi u sljedećem trenu dao najljepši poljubac koji mi je ikada iko dao. Ljubio me je i nije htio ni na trenutak da prestane. Legao je preko mene i još strastvenije me je ljubio.

-Želim te Dani, tako te prokleto želim i potreban si mi.-Spustio je svoju ruku na moje dupe.
-Ne još Luka. Kada budeš trijezan. Kada budeš trijezan.

Ljubili smo se dok nam usne nijesu utrnule. Legao mi je na grudi i zaspao.

Ja više nijesam imao muku u stomaku i zaspao sam veoma brzo.