Šutnja

Potreban si mi za sve, samo voli me, to dovoljno je.

-Nemaš pojma koliko mi znači to što si uz mene.
-Ja ne znam da li bih uspio sve ovo bez tebe.
-Volim te Dani.
-Ja tebe više.

Stao sam četvoronoške poviše njega.

Dok smo bili u autobusu vidjeli smo da postoji prolaz kroz koji se stiže do prtljažnika. Kako nije bio pun ja i Luka smo se tu zavukli i ležali. Mislim da nikada nijesam imao bolje putovanje. Bilo je veoma čudno to što smo obojica u vezi bili i dominantni i ujedno obojica pasivni.

Naša veza se kretala od poljubaca dužine tridesetak sekundi pa do nezasitnih sati osjećaja usana drugog na svojim. I ne mi nijesmo imali seks. Svaki put je bilo vođenje ljubavi. Obojica smo se trudili da udovoljimo drugom tako da nam je obojici bilo prelijepo. Vratovi ofarbani strastvenim ugrizima i usne uvećane sau nagovještavale da tu nije bilo obuzdavanja. Znalo je to da traje i po nekoliko sati. Ljubljenje pa vođenje ljubavi pa ljubljenje pa ponovno vođenje ljubavi i sve u krug. I ne mi nijesamo bili puku ljubavnici mi smo bili prijatelji, porodica, podrška, sve što mi je zatrebalo i što mu je zatrebalo, srodna duša...

Prošlo je nedjelju dana od dolaska sa ekskurzije. Ja sam potpuno druga osoba. Izlazim provodim se, ne padam u depresiju i pored svega imam volju za učenjem. Luka je imao prokleto dobar uticaj na mene. Ja i on smo se trudili da provodimo što više vremena zajedno. On je spavao kod mene i ja kod njega skoro svaku drugu noć.

-Danijele možeš li da dođeš?-Čuo sam uzrujani glas majke kako me doziva iz kuhinje.
-Da majko?-Pitao sam je zbunjeno.
-Možeš li da sjedneš?-Pitala je pokazujući rukom na stolicu naspram koje je sjedio moj otac. Ona je sjela pored njega.
-Volio bih da vjerujem da si zbunjen ali to mi ne izgleda kao istina. Volio bih isto tako da je ovo košmar iz kojeg ću da se probudim ali nažalost ovo je stvarnost.
-Polako me plašite.-Nasmijao sam se nekako kao da sam htio da im kažem da požure jer mrzim okolišanja.-Šta se dešava?

Otac je okrenuo njegov telefon ka meni. Vidio sam sliku na kojoj se ja i Luka ljubimo zagrljeni u prtljažniku autobusa.

-Šta bi ovo trebalo da znači Danijele!?? - Otac je sada bjesnio i bio je ustao iz stolice oštro se nadižući nadamnom.
-Smiri se dragi.-Majka ga je uhvatila za ruku i spustila na stolicu.
-Od sada nema interneta i telefona.
-Telefon mi nećete moć uzet.
-Ako ga ne predaš izlazi iz moje kuće.
-Je si li siguran u to što govoriš?-Pitao sam ga hladno sa razočaranim glasom.
-Da!

Iskreno nikada nijesam mislio da ću izaći iz kuće radi bilo čega a pogotovo zbog glupog telefona ali njegov inat i ponos su me naterali.

Majka je bila zbunjena i užasnuta sa ovim što se dešava. Mislim da ona nije htejela da se ovo ovako završi. Otišao sam do svoje sobe uzeo knjige i par stvati nabacao u torbu. Izašao sam iz kuće.

Zvao sam Luku na telefon. Javio mi se a sa druge strane sam čuo samo plač i jecanje.
-Luka?-Pitao sam zbunjeno.
Sa druge strane se i dalje čuo plač i jecanje.
-Luka? Šta se dešava molim te odgovori mi?
-Moj otac Dani, moj otac... Poginuo je u prometnoj saobraćajnoj nesreći.
-Gdje si dolazim kod tebe.
-Kući sam Dani. Trebaš mi. Molim te dođi.
-Oke dolazim odmah.

Trčao sam do njegove kuće koliko su me noge nosile. Uleteo sam u njegovu kuću tražeći ga. Vidio sam gomilu ljudi u crnom kako razgovaraju i žene koje jecaju i liju suze. Otrčao sam do njegove sobe. Našao sam ga sklupčanog na krevetu. Kada sam ušao zaključao sam vrata. Prišao sam do kreveta. Mislim da me nije čuo da sam ušao.

-Luka?-Rekao sam tiho dodirujući mu rame.

Odjednom se trgnuo i vidio da sam to ja. Jako me je zagrlio i plakao. Srce mi se lomilo zbog njega. Suze su mi potekle. Stavio je svoju glavu na moje grudi i plakao. Njegove su suze kvasile moju majcu i ja sam mogao osjetiti njihovu toplotu. Zagrlio sam ga jednom rukom preko leđa dok sam ga drugom mazio po glavi. On je mene zagrlio preko leđa stežući tako jako da sam na trenutke ostajao bez vazduha ali ništa nijesam rekao.

-Biti će sve u redu. Ššš smiri se.-Grlio sam ga ljuljajući se naprijed nazad kao da uspavljujem bebu.
-Njega nema. Nema ga Dani.
-U redu je Luka ja sam tu.-Zagrlio sam ga jače dok su mi suze padale po njegovoj kosi.
-Luka.-Odvojio sam ga od sebe- Moram nešto da ti kažem.

Pogledao me je i vidio da ja takođe plačem.

-Šta je bilo?-Pitao je vidjevši da sam ja takođe počeo jecati.
-Oni Luka, sve znaju.
-Ko?-Pitao je uhvativši me rukama za ramena.
-Moji roditelji i plašim se da će reći tvojoj majci.
-Pa šta ćeš sada da radiš.
-Ne znam ali mene je otac istjerao iz kuće.
-O moj bože. Pa možeš da spavaš kod mene.
-Nadao sam se da ćeš ponuditi.-Zagrlio sam ga.-Ja ne znam šta bih bez tebe Luka.
-Ti si sada meni više potrebniji nego što misliš.
-Samo daj bože da sve brzo prođe i bude dobro.

Uzeo je moje obraze u svoje ruke i poljubio me je.

Kasnije te večeri kada su svi se razišli mi smo sjedeli u dnevnom i čekali izvještaj od policije kada će moći da donesu tijelo sa obdukcije. Lukina majka je imala izgubljen izraz lica i nije bila ni tužna više kao da je bila krivica.

Bilo je oko dva naveče kada se čulo auto ispred kuće. Svi smo izašli na terasu. Vidio sam svog oca kako izlazi iz auta i jedva stoji na nogama očigledno pijan. Nekoliko zanošenja lijevo desno da bi se na kraju naslonio na auto. U lojevoj je ruci imao bocu alkohola. Po obliku se moglo razaznati da nije pivo niti vino. Kasnije smo saznali da je rakija. Proderao se gledajući u nas.

-Šta me gledate pederi. Jel koristite kondome ili ste već prevazišli to u svojoj vezi?

Instiktivno sam uhvatio Luku za ruku i stegnuo je. Pogledao sam u njega.
-Biti će sve u redu.-Šapnuo je gledajući u mene.
-Čije je dupe više razvaljeno tvoje ili njegovo?-Pokazivao je prstom sa Luke na mene i opet na njega.
-Proklet bio ludače. Odlazi odavde idiote.-Viknuo sam na njega dok su mi suze tekle niz lice.
-Vidi progovorio je a ja mislio da ti je možda dečko stavio kurac u usta.
-Prostače odvratni odlazi odavde.-Viknula je Lukina majka.

Uzela nas je obojicu za ruke i uvela u kuću. Ja sam plakao a Luka je bio prestravljen. Moj otac je ostao ispred da viče svakakve bljuvotine i psovke na moj, Lukin i račun njegove majke.

-Mama ja bih da ti objasnim.
-Nije potrebno sada. Idite da spavate sjutra će mo razgovarati.
-Ali gospođo možda bi trebali...
-Rekla sam da idete da spavate. Ovog sam vam puta raspremila samo jedan krevet mislila sam da vam neće trebati dva.

Ja i Luka smo se pogledali zbunjeno i izašli...