Šutnja

Mi smo prijatelji zar ne?

Nedjelju dana nakon što sam se vidio sa Markom moj živoj je u raspadu. Osjećaj je takav da ne znam niti šta hoću niti šta neću. Boljelo je a razloga i značajnog nije ni bilo. Možda je to bila čežnja za njim, možda je to samo bila fraza ali to je me je guralo ka Luki, tjeralo me je da mu kažem ali nijesam smio. Dok smo bili u školi jednostavno posvećivao mi je pažnju što je situaciju činilo još više komplikovanom tako da nijesam znao ni da me želi niti da me ne želi. Svaki slobodni trenutak smo zajedno i uživamo kada smo zajedno ali tako je sve suzdržano. Rekao bih da je to nedostatak razumijevanja ali i nije, možda on i ne osjeća ono što ja osjećam.

-Danijele možeš li da me masiraš?

Pitao me je Luka na početak časa hemije. Znali smo da nećemo pisati niti pratiti čas tako da sam stavio ruku na njegov vrat i masirao ga( više milovao ali nazvat ću to masažom ). Uživao je.

-Hoćeš da vidiš nešto.

Samo je klimnuo glavom. Stavio sam svoju drugu ruku na njegovu glavu i zavukao prste u njegovu kosu (Ovo je već bilo maženje). Makao sam ruku sa njegovog vrata i zagrlio ga.

Bili smo u posljednjoj klupi i niko nije obraćao pažnju na nas.

-Ja sam vampir.
-Mhm i šta? -Pitao je kroz blago stenjanje jer  mu se dopadalo što mu radim sa kosom.
-I sada ću da ti se napijem krvi.
-Strah me je. -Dodao je šaputajući samo koliko da izgovori nešto.
-Predaj mi se.- Šaputao sam mu na uvo.
-Strah me je.- Nagnuo je glavu na stranu tako da mu se ukazao bijeli vrat.
-Nemoj da te je.

Podigao sam njegovu kapu sa dukserice i zaklonio svoju glavu. Pomjerio sam se malo ka njemu. Spustio sam svoje usne na njegov vrat. Ostavljao sam sitne poljupce po njegovoj koži. Uvlačio sam je između zuba a on je samo tiho uzdisao. Na njegovoj je ruci bilo očigledno ježenje. Mislim da sam bio najsrećniji čovjek na svijetu. Imao je ukus čokolade. One bez šećera (moje omiljene). Bio je gork a tako savršeno sladak. Sa svakim poljupcem osjećao sam ga više i više sam ga želio. Moja ruka koja je bila u njegovoj kosi ga je blago čupkala pokazujući mu da još više nagne glavu.

-Je li bilo strašno?- Pitao sam ga.
-Ne.- Odgovorio je.
-Hoću još.- Nastavio je.

Na trenutak su sve radnje u mom tijelu prestale. Odzvanjalo je samo "Hoću još". Spustio sam ponovo usne na njegov vrat a on se samo prepustio.

U tom trenutku je zvonilo. Odvojio sam se razočarano od njega.

Sljedeći čas je bila istorija. Pitao sam profesorku da izađem do toaleta. Kada sam ušao čuo sam još nekog. Bio je to on. Pričali smo neobavezno dok smo popravljali frizure. Stao sam iza njega naslonjen na kabine tako da ne može da me vidi u ogledalu. Okrenuo se. Njegove zenice su bile raširene a usne polu otvorene. Mislio sam u sebi "Bože kako je lijep".

Odjednom mi je naglo prišao i ubacio me u jednu kabinu. On je ušao i zaključao. Ja sam stajao uz zid a on je bio pribijen uz mene. Nije mi dozvoljavao da se pomaknem. Njegovo je lice bilo udaljeno tek nekoliko centimetara od mog.

Stavio mi je njegove ruke na lice. Disao je ubrzano i činilo se da ne zna kako dalje. Obavio sam svoje ruke oko njegovog struka i približio ga još više sebi. Zatvorio je oči i polako spustio svoje usne na moje...

Mislim da sam umro ali opet to sam čitavog života čekao. Odvojio se od mene i glasno mi disao na usnama. Ovog puta sam ja njegao poljubio. Bilo je savršeno. Dok su nam glave išle sa lijeve na desnu stranu u ritmu naših strasti a ruke iscrtavale linije ljubavi na tuđem tijelu nijesmo ni čuli kada je neko ušao. Odvojio se od mene i trudio se da što tiše diše. Osoba je završila i izašla. Opet smo bili sami.

-Šta mi to radimo? -Pitao je zbunjeno.
-Ne znam.
-Mi smo prijatelji zar ne?
-Naravno. Najbolji.

Ponovo sam ga počeo ljubiti. Zavukao sam svoje ruke ispod njegove odjeće. Htio sam ga osjetiti, naznačiti da je moj. Moje su se ruke našle na njegovim golim leđima a usne na vratu. Ovog puta se nijesam suzdržavao da osjetim tu čokoladu.

-Danijele...-Htio me je podsjetiti da smo u školskom wc-u. Stenjao je ali nije radio ništa više od toga. I njegove su ruke bile ispod moje odjeće.
-Danijele-Sada je šaputao. Nije to bilo više upozorenje, bilo je to nešto kao znak prepuštanja. Spustio je ruke na moju zadnjicu i podigao me je u njegovo krilo. Još me je više pribio uz zid. Jednom mi je rukom makao glavu sa njegovog vrata i usmjeravo ka njegovim usnama.

Ljubio me je kao da mu je posljednje u životu. Ispod sebe sam osjećao njegovu uzbuđenost. Ali mi nije smetalo.

Nakon nekoliko minuta me je spustio.

-Danijele stvarno bi trebali da krenemo zapisat će nas profesorka.

To je rekao u jednom dahu jer je znao da ako prestane pričati da ću ga počet ljubiti.

-Nije me briga.

Prišao sam mu i zagrlio ga. Spustio sam glavu na njegove grudi.

-Danijele moramo.

Uzeo me je za ruku i povukao ka izlazu.