"Još samo malo.." promrmljala sam u jastuk. Nešto vlažno mi je klizilo po vratu i mirisalo je jako fino. Polako sam otvorila oči, i okrenula se na leđa. Tamo je stajala Teta Rose, držeći vrećicu morkog čaja. Brzo sam obrisala vrat.
"Kooji k..-" no sjetila sam se da nesmjem psovati. "k..kras..tavac."
Teta Rose se nasmijala. "Nema ništa bolje od buđenja uz fini miris mente."
Ustala sam iz kreveta i odmarširala u kupaonicu. "Mogu li se jednom normalno probuditi??"
Pola sata poslije bila sam spremna za školu, osim što sam iznutra i izvana izgledala kao istrošena krpa za brisanje.
"Bok teta Rose!" mahnula sam dok sam zatvarala kapiju. Odlučila sam da ću hodati. Mogla bih i puzati, sve da nemoram petnaest minuta proveći slušajući drevnu glazbu Maya ili običaje Cheerokea. Ako se to uopće tako kaže.
Pet minuta kasnije, i našla sam se na istom križanju gdje sam bila dvje minute prije. Nekako mi se sada baš slušaju drevni instrumenti u maloj Bubi. Frustrirano sam uzdahnula, i bacila torbu na prašnjav put. Izgubila sa se ovdje Bogu iza nogu, i nisam znala ni kako otići niti se vratiti.
Već vidim naslove u novinama: 'Sam Parks, zgodna, mlada učenica koja se doseslila u Orange Country, netragom nestala. Cije škola, pa čak i grad je traži. Svi su ogorčeni zbog djevojke koju su svi voljeli, i više nikada neće biti isto..'
Hm, da. Ne. Više bi bilo nešto kao ovako: 'Nestala Sam Parks. Ako je vidite, nazovite ovaj broj. Ili nemorate. Nama je ionako svejedno.'
"Kome je svejedno?" začula sam muški glas. Može li ovo postati još gore. Sjela sam iz svoje fetus pozicije i pogledala gore. Sunce mi je sjao u oči, tako da nisam mogla vidjeti tko je stajao predamnom. No bio je visok, ruku prekriženih na prsima. Ustala sam mumljajući, te tek tada pogledala u dečka.
Kladim se da sam tada izgledala kao riba. Izbuljenih očiju i ustiju koja se otvaraju svake sekunde, proizvodeći 'habababa' zvuk.
Imao je ozbiljan izraz lica, dok su njegove čisto zelene oči gledale u čudnu nenormalnu djevojku ispred njega. Kosa mu je bila tamno smeđa i raštrkana, padajući u laganim kovrčama. Visok i vitak, izgledao je kao da je izašao sa stranice nekog časopisa. Što je čudno, jer nisam baš vidjela tvornicu 'Utjelovljenje Bogova d.o.o.' negdje ovdje, a svi dečki koje sam dosada upoznala izgledali su baš tako.
"Gotova s gledanjem?" rekao je, mali zlobni smješak mu je zaigrao na licu.
Ne, nisam još.
"Molim? Samo sam.. Učinilo mi se da..Da.." nisam ni sama znala što bih trebala reći.
"Da..Sigurno. Nego, zašto.. Ležiš tu?" pokazao je na mjestu na kojem sam prije par minuta ležala u fetus poziciji, žaleći samu sebe.
"Spavalo mi se, nije li očito?" rekla sam sarkastično, kopirajući njegovu pozu. "Išla sam u školu i..Malo sa se izgubila pa.. Bio je to samo trenutak slabosti i.. Eto.." slegla sam ramenima, razvukavši usne u ravnu crtu. Izgledala sam kao budala. Tako me i pogledao, podignuvši jednu obrvu.
"Izgubila si se na putu do škole?" nasmijao se. Šta je tu čudno? Djeca se gube na putu do škole...ne? "U koju školu ideš?"
"Oovaaj..Ma znaš onu.. Tamo u gradu.." rekla sam, okrećući glavu prema pravcu grada, zamahujući rukom. Izgledao je kao da će se ovog trenutka okrenuti i odprašiti odavde.
"Neznaš u koju školu ideš?" upitao je. Njega je očito ovo jako zabavljalo. "Stvarno?"
"Ne! Uredu, nova sam, i gle, nisam htjela potrošiti petnaest minuta svog života vozeći se u ljubičastoj Bubi, slušajući priče o drevnim civilizacijama, kulturama, nekim pjesmama, o Bogu i vjeri jer me to to-" brbljala bih još više da mi on nije prislonio ruku na usta.
