"Hej." začula sam duboki, muški glas iza sebe. Okrenula sam se na peti i pogledala u zelene oči visokog, vitkog dečka.
"Bok i tebi, Harry." natjerala sam se da se nasmiješim. "Tražiš Louisa?"
"Ne, zapravo. Tražim tebe." kut usana mu se razvukao u osmijeh. Moji životinjski instinkti su proradili ali sam se morala suzdržati, ipak nebi bilo lijepo dati loš primjer učenicima u školi.
"Mene? Zašto?"
"Što radiš u subotu?"
Ponovno sam pogledala gore u njega. Zatvorila sam ormarić i dala si malo vremena da prevrtim sve u glavi.
"Mislim da ne.. Zašto?"
"Pa htio bih te povesti na plažu. Navečer se uvijek zapali logorska vatra i sve.." Tamna, kovrčava kosa mu je prekrivala vrške neodoljivih, zelenih smaragda. Prekrižio je ruke na prsima, i mogla sam vidjeti kako mu se mišići stežu i napinju.
"D-da. Vidjet ću." nasmiješila sam se i odvojila pogled od njegovih bicepsa.
"Evo ti moj broj, pa me nazovi. Vidimo se, ljepotice." kimnuo je i opet se onako nasmiješio, prije nego što se okrenuo i otišao.
Uzdahnula sam i okrenula se. Jesam li ja to upravo bila pozvana van ili nešto? I nije li mi Louis rekao da ga se klonim?
Ups.
Napravila sam još jedan korak prije nego što sam se zabila u nečija snažna prsa. Pogledala sam gore u dva tamna, duboka plava oka.
"Čini se da mi je navika postala zabijati se u tebe, ha?" nasmijala sam se tiho prema Louisu. Njegove oči su bile nepročitive, iako sam mogla vidjeti da mu nije baš bilo smiješno.
"Što je htio?" upitao je kada je Harry odmakao dovoljno daleko da nas više nemože čuti. Zakolutala sam očima i prošla pored njega, u učionicu. Koraci su mi bili brzi, ali Louis me pratio u stopu. Sjela sam u zadnju klupu; uvijek sam sjedila tamo, a Louis je začudo sjeo pored mene. Par cura i dečkiju je zbunjeno pogledalo prema nama. Odvratila sam im pogledom i brzo su se okrenuli natrag.
"No?" Louis je nestrpljivo upitao, dok se učionica sve više punila.
"Gle, samo me pozvao na plažu u subotu, nemoraš odmah biti skeptičan, nisi mi mama." Nisam planirala govoriti tako grubim tonom, ali njegovo me ponašanje stvarno iznerviralo. On je taj kojeg bi se trebala kloniti, a ipak sam ignorirala 'pravila'. Vilica mu se ukočila, a mišići su mu se napeli pod majicom.
"Nesmiješ ići, Sam."
"Što je tebi? Samo se pokušavam socijalizirati! Nije da planiram spavati sa svakim dečkom ovdje, Louis." pokušavala sam sniziti svoj ton jer je profesor upravo ušao u učionicu. Oboje smo pogledali naprijed, praveći se da slušamo što je brbljao.
"Gledaj, žao mi je." zakolutala sam očima i na milisekundu pogledala prema njemu. Louis se nagnuo prema meni, i mogla sam osjetiti njegov topao dah na koži na mojemu vratu. Lagani, kratki uzdasi su mi golicali kožu, i suzdržala sam se da se ne naježim.
"Ti neznaš Harryja tako dobro Sam. Nemaš pojma što sv-"
"Onda idi samnom." nisam mu dopustila da završi rečenicu. Okrenula sam glavu tako da bih ga mogla pogledati, što je uzrokovalo da nam se nosevi dodirnu. Nisam ni shvatila koliko mi je bio blizu. Duboki, tamno plavi virovi su na trenutak poprimili tamniju boju, ne pomičući pogled s mene.
"Ja svejedno idem, Louis.. Ako hoćeš, dođi i ti." glas mi nije bio onako piskutav kakav sam očekivala da će biti. Miris njegove kolonijske mi je opet pobudio one životinjske insinkte i morala sam se suzdržati da ne prevladaju.
Louis me gledao par sekundi prije nego što je krenuo odgovoriti.
"Gospođice Parks i gospodine Tomlinson, molim vas da prestanete vaš razgovor i pogledate temu za vaš projekt." oštar profesorov glas ga je trznuo te se odmakeo od mene. Pogledali smo prema profesoru Hayesu.
"Molim? Kakav projekt?" zbunjeno sam rekla.
"Evo, ponovno za naše golupčiće.." G. Hayes je zakolutao očima i pritisnuo naočale višlje na njegovu surlu. Golupčići?
"Radit ćete na tjednom projektu koji mora biti gotov do iduće srijede. Radite sa osobom sa kojom sjedite. Vaš je zadatak na stranici 57, paragraf 5."
Louis je baš odabrao divan dan za sjeti pored mene. Kimnula sam, tražeći stranicu u udžbeniku. No čim se profesor okrenuo pokazala sam ne tako divnu gestu.
"I ti baš znaš odabrat dan za sjest pokraj mene." okrenula sam se prema njemu i namrštila se. I tada se dogodilo nešto neviđeno.
Od ovih nekoliko dana koliko 'poznajem' Louisa, kut usana mu se podigao u onaj zlobni smiješak vrijedan milijun dolara. Inače je izgledao kao Grčki Bog, ali ovaj mali osmijeh mu je razvedrio cijelo lice, čineći ga još privlačnijim.
"Zašto? Razočarana što ćeš raditi projekt samnom?"
Ako se nastaviš tako smiješiti, dragi Louis, nećemo raditi samo projekt.
"I onda.. Ideš u subotu?" promijenila sam temu.
Kimnuo je, ali mu osmijeh nije silazio sa lica.
Zazvonilo je, i oboje smo pokupili stvari. Bez riječi smo se rastali, i svatko je krenuo na svoju stranu.
Bila je subota, šest sati navečer. Još uvijek sam ležala u pidžami, jedući kokice i gledajući Plain Jane. Odjednom mi je mobitel zaskvičao i lijeno sam se protegnula da ga uzmem.
'Dođem po tebe u sedam(;
-Harry'
Pisalo je na ekranu mog Samsunga.
'Odkud ti moj broj?? I može.' napisala sam i poslala.
Ni sekundu kasnije mobitel mi je opet zazvonio.
'Skylar. Vidimo se tad(; xx'
Zakolutala sam očima i pogledala vrijeme. Šest i petnaest. Imala sam četrdeset i pet minuta. Brzo sam skočila sa kauča i otrčala gore. Prekopala sam ormar, ali uzalud. Vani je bilo vruće kao u maloj sobi sa stvarno zgodnim modelima za Kelvin Clein bokserice, a ja sam imala odjeću koja je bila namjenjena temperaturi ta ispod -35.
"Tea Rose, mogu li posuditi tvoju haljinu??" viknula sam beznadno.
"Možeš! A kamo ideš?" začula sam njen meki glas sa druge strane vrata.
"Ma.. Na plažu sa prijateljima!!" odvratila sam i ustala sa poda. Otrčala sam u njezinu sobu i izvukla bijelu, lepršavu haljinu bez rukava- jedini 'normalan' par odjeće koje je Teta Rose imala. Bila mi je do nešto malo iznad koljena, i išla savršenu uz srebrne sandale koje sam imala. Na brzinu sam se presvukla, i stavila crni eyeliner te malo maskare. Unijela sam malo života u moju tamno smeđu, prirodno valovitu kosu, i sišla dolje taman kada je Harryjeva mašina zatrubila. "Kada se vraćaš?" teta Rose je upitala, silazeći u hodnik.
"Prije ponoći sigurno. Imam mobitel!" rekla sam i brzo je zagrlila. Izjurila sam van sa laganim, srebrnim bolerom. Harryjev crni metalni ljubimac je stajao na prilazu kuće. Ušla sam unutra na suvozačevo sjedalo i nasmiješila se zelenookom dečku.
"Hej."
"Hej. Izgledaš lijepo." nasmiješio se, pokazivajući te neodoljive jamice.
"Hvala, nisi ni ti za odbacit." nasmijala sam se i dala si par sekundi da ga pogledam. Nosio je tamne traperice i tamno plavu majicu sa nešto dubljim izrezom, koji je otkrivao njegove tetovaže. Upalio je auto, i vratila sam se u stvarnost kada je auto proizveo predećo zvuk. Pa, ovo će biti zabavno.
