The Mafia Princess: The Reunion

02: Vrata pakla

Ko nikada nije bio u opasnosti,
ne može znati svoju hrabrost.

____________________

Elenor

Četiri godine ranije

Zvono je odzvonilo i bilo je vreme ručka u Centralnom zatvoru Los Anđelesa u delu ženske ustanove. Devojke i žene su u grupama prilazile i stajale u red u kantini.

Ja sam se nalazila iza Smrdljive Džo, a ispred Opasne Džejd. Nisam nameravala da se nađem između dve atomske bombe ali sada je već bilo kasno.

Nisam želela da se zameram nikome i to sam uspela za sada, s obzirom da sam već godinu dana ovde. Nije bilo nikakve tuče za sada, uprkos brojnim provokacijama koje sam dobijala i nisam bila sigurna koliko dugo mogu to da izdržim.

Zatvorska kuvarica mi je stavila brokoli na poslužavnik, zajedno sa nekim bljuvotinama koje bi trebalo da predstavljaju kuvano jelo. Prevelika šteta je to što moram da pojedem to, kako bi imala snagu u sebi. Naravno, nisam pojela brokoli, već sam ga ostavila po strani.

Osećala sam zlokobne i preteće poglede na sebi za koje nisam marila, dok sam se približavala svom stolu za kome je sedela moja jedina prijateljica sa kojom sam delila ćeliju.

Spustila sam splačine od hrane na sto, pridruživši se Bruk koja je bukvalno gutala hranu kao da danima nije jela, ne žaleći se. Dok sam ja poželela da se ispovraćam.

Nakon jela, ustale smo i uputile se ka redu za ćelije, a nakon toga smo trebali da imamo dnevnu pauzu od sat vremena, u dvorištu.

Ali umesto toga, bivam naglo izvučena iz kolone i uvučena u jedan od prostora za osoblje zatvora.

Iako je bio dan, nije bilo prozora zbog čega je jedino svetlo bila sijalica koja je slabo treperila.

Par metara ispred mene nalazila se čuvarka u plavom odelu, meni poznata kao ozloglašena Betan. Pričaju da ko joj se ne sviđa ne preživljava ni dan u zatvoru, ali svi znamo da jedna čuvarka ne može imati toliko mržnje i moći u sebi. Iza nje je očigledno neko jak, koji joj zadaje uputstva.

"Zdravo, Blekova", tmurno je rekla Betan, još uvek prekrivena plaštom senke, dok su se sa obe moje strane nalazile po jedna zatvorenica, a sa Betanine strane bilo još njih četiri.

Zadržala sam hladnokrvan stav i nakrivila glavu, spremajući se za nevolju. Znala sam da ne može biti ništa dobro kada se Betan pojavi ispred tebe sa dobrim "naoružanjem" zatvorenica.

Takođe sam znala da se njihov strah krije iza toga da misle kako će ih Betan zaštititi i ukoliko su na čuvarkinoj strani, da će biti pošteđene.

Upravo sam to nameravala da pokažem.

"Čujemo da izigravaš princezu, gospođice Blek", nastavila je Betan, a jedna od zatvorenica se podsmehnula.

"Samo gledam svoja posla", odgovorila sam se, ni malo se nadajući da će je to umiriti. Znala sam koji je put odavde, ali takođe sam znala da mi se neće svideti.

Jedini put je u mrtvačkoj kesi. S toga, morala sam da biram, jedna od njih ili ja.

Ili ukoliko moram sve njih da žrtvujem kako bih preživela, upravo to ću i uraditi.

Znala sam šta me čeka. I znala sam odgovor na svoj izbor. Ukoliko budem trebala da biram, izabraću sebe svaki put. Gledaću da preživim, ma šta morala da radim i gde god morala da idem. Pa ćak i u sam pakao.