The Mafia Princess: The Reunion

23: Ples smrti

"Žena je jedno divno stvorenje koje razlikuje dobrog i lošeg muškarca. Dobrog koristi, lošeg zavoli."
-Đorđe Balašević.

___________________________________________

Elenor

Zapravo, nije lako bilo doći do Tapašija Kolonda.

Lukas je uposlio svog malog tehnologa Džahida - Turčina, koji kao i svaki čovek koga je Lukas doveo, duguje nešto Lukasu. Osmehnula sam se kada mi je u sledećih sat vremena Lukas prosledio podatke koje sam naredila da dobijem - Džahid je hakovao CIA bazu.

Nije bilo moje da se brinem ali sam svakako pitala Lukasa šta će raditi kada CIA agenti budu ušli u trag IP adresi Džahidovog kompjutera. Rekao je da ne brinem.

I zato smo se sada nalazili na putu ka kancelariji CIA glavnog agenta. Tačnije, ja sam skrenula u blok pre CIA zgrade jer sam morala da postavim opremu na krovu. Lukas se kretao ka zgradi, na neplaniranom susretu sa specijalnim agentom Džejsonom MekGvajerom.

Izgledao je dobro u tom odelu bez kravate, pretvarajući se da je tajni agent. Doduše, prekrio je tetovaže kremom ali je i dalje bio čovek zbog koga su mi kolena klecala, htela ja to da priznam ili ne.

Slušala sam iz bubice u uhu koja mi je povezana sa Lukasevom da se Lukas kreće kroz zgradu centralne obaveštajne agencije. Prolazio je kroz kontrole, predstavljajući se kao centralni agent. Slušala sam kako pokazuje legitimaciju i pištolj; zatim ostavlja otiske prstiju i to tri puta kroz kontrolu dok nije došao do Džejsonove kancelarije.

Ja sam za to vreme nameštala snajper M110.

Snajper M110 nije bilo koji snajper. To je automatska puška koja se upotrebljava na razdaljinu i do osam stotina metara. Sa municijom 300 vinčester magnum može da pogodi ptičije oko i na hiljadu i dvesta metara. Imao optički nišan i okvir od dvadeset metaka sa prigušivačem. Vredi više od dvadeset hiljada dolara i koristi se najčešće u vojnom vazduhoplovstvu. Nisam pitala Blejka odakle mu ovakva stvarčica.

Puška je ravnomerno caktala dok sam spajala njene delove a onda prislonila na držač. Obožavala sam da sklapam i rasklapam oružja - to mi je davalo snagu.

Sa vrha zgrade gledala sam pravo u kancelariju glavnog agenta Džejsona. Prislonila sam oko na senzor baš kada je Lukas ušao u njegovu kancelariju. Zumirala sam i posmatrala prizor.

"Dobar dan, ja sam specijalni federalni agent Gevin Galajn iz grupe za specijalnu logistiku FBI-ja", započeo je Lukas, predstavljajući se i ne zastajkujući. Znali smo da je Džejson kao i svaki drugi agent na visokoj poziciji, jedan običan kučkin sin. Sa njim treba odmah preći na temu, "Došao sam da porazgovaramo o dosijeu koji se vodi protiv Tapašija Kolonda."

I eto ga. Udica je bačena - još samo da riba zagrize mamac.

Znali smo da će Džejsona to interesovari. Zašto? Jer smo malo dublje kopali i saznali da je Džejson prljavi agent koga je Tapaši podmitio da radi za njega i dojavljuje mu kada će biti upad u njegova skladišta. Džejson je Tapašijeva krtica.

Agent u kacelarijskoj stolici se udobnije namestio i prekrstio ruke na stolu dok mu je Lukas prilazio.

"Nemam pojma o kome pričate. O čemu se radi?", Džejson se kiselo nasmejao a ja sam nkegov glas jasno čula iz Lukaseve bubice u uhu. Lukas je onda izvadio sliku iz fascikle koju je poneo sa sobom i stavio je na sto ispred njega.

Baš kao što smo se dogovorili.

Slika je prikazivala Tapašija Kolonda i njegovog strica Jandela - dve veoma važne ličnosti u kriminalnim vodama trgovine oružjem.

"Ah da, poznat mi je taj lik. Nisam znao da se vodi slučaj protiv njega", odgovorio je najednom Džejson.

"Da. U bazi smo pronašli da imate dodatne podatke o Tapašiju Jandelu. Svaki put kada sam pokušao da pristupim dosijeu, baza me je odbila", lagao je Lukas savršeno dobro.

"Žalim, ne mogu Vam pomoći", odgovorio je Džejson u trenu kada sam ja izvadila jednokratni telefon iz džepa i okrenula Lukasov jednokratni broj. U sledećoj sekundi mu je telefon zazvonio a Lukas se javio pred Džejsonom.

"Kaži mu da ću da pucam ako ne bude dao adresu. Nemamo vremena za gubljenje. Džejson je prljav lik, zvaće obezbeđenje da te izvede. Neće da razgovara", započela sam iste sekunde kada je Lukas prislonio telefon na uho a ja sam sve to posmatrala kroz objektiv snajpera.

Onda je Lukas ponovo pogledao u Džejsona.

"Vidite, postoji jedna osoba koja želi tu adresu. Preti mi da će da me ubije ako ne budem dostavio ono što želi. A verujte mi, ne preza ni od koga", Lukas je brzinski izručio slike nekih žrtava koji je neki ubica odradio. Videla sam slike pre nego što smo se rastali - iskasapljeni, unakaženi i valjaju se u sopstvenoj krvi.

Morali smo Džejsonu da predstavimo da sam to ja kako bi se dovoljno povukao i dao adresu.

"A sada kaže da će ubiti i Vas ako ne budete rekli ono želi da čuje", reče Lukas, dok je Džejson po stolu listao slike. Lukas je pokazao prstom na prozor - Džejsonov prozor kroz koji sam uperila snajper sada u Džejsona. Džejson, naravno, nije mogao da me vidi jer sam predaleko i dobro sakrivena.

"Glupost", nije poverovao, odmahujući glavom, "Ovo staklo je izrađeno tako da ne probije ni metak od pedeset i sedam milimetara", dodao je Džejson.

U tom trenutku ja sam ispalila metak, namerno pogodivši vaznu na Džejsonovom stolu i zapravo dokazavši da greši. Ovaj se uplašeno trgnuo i odaljio kliznom stolicom od stola, a Lukas je i dalje držao telefon uz uho.

"Kaži mu da ću da mu redekorišem kancelariju u narednih deset sekundi ako ne bude dao adresu", naredila sam.

"Kaže da će da Vam redekoriše kancelariju ako u narednih deset sekundi ne budete dali adresu Tapašija Kolonda", ponovio je Lukas moje reči, sklanjajući se iza zida kakp bi se zaštitio od metka. Ovo je bila dobra farsa koju je Džejson morao da proguta.

"Sledeći put neću omašiti", saopštila sam strogo Lukasu.

"Kaže da sledećeg puta neće omašiti", Lukas je ponovio Džejsonu a ja sam mogla kroz veoma dobro zumiranje čak i sa ove distance da vidim kako uplašeno guta knedlu.

"Šesnaesta ulica broj sto trideset i dva", previše drhtavo govorio je Džejson, za jednog agenta.

"Neka ne govori o ovome", rekla sam Lukasu preko telefona.

"Želi da ovaj razgovor držite u strogoj tajnosti", saopštio je Lukas Džejsonu moju želju.

"Sa zadovoljstvom", odvratio je Džejson uplašeno.

***

Večeras smo odlučili da odradimo taj ples smrti.

"Sve spremno?", upitala sam Lukasa kada je ušao u Randžrover koji sam parkirala ulicu dalje od Tapašijeve vile.

Imali smo ceo plan izrađen i svi naši ljudi bili su na pozicijama. Čekalo se na Lukasa i mene.

"Nije", odgovorio je i pre nego što sam stigla da upitam bilo šta, nagnuo se ka meni i grubo me privukao sebi - lepeći usne na moje.

Bila sam zatečena i šokirana onim što se desilo i ostala sam ukočena nekoliko trenutaka. Onda sam shvatila koliko mi je ovo zapravo trebalo.

Koliko mi je nedostajalo.

Taj čovek; ti poljupci; taj osećaj kada sam sa njim. Ljutnja i bes su odjednom nestali i zamenio ih je osećaj pripadanja. Prepustila sam se poljupcu i nekako našla u njegovom krilu na vozačevom mestu gde je bio. Glasno smo uzdisali i stenjali kroz poljupce dok sam mu uplitala prste u kosu.

"Sada je sve spremno", prošaputao je kroz poljubac a ja sam se osmehnula, nesvesno shvativši da je ovo ono što mi je sve vreme trebalo.

"Zajedno u ovome?", dodao je kada sam ga još jednom gladno poljubila, privlačeći ga sebi. Znala sam odgovor na ovo pitanje i pre nego što ga je postavio.

"Zajedno u ovome."