The Mafia Princess: The Reunion

18: Pirova pobeda

"Kada udaraju, udaraju na one koje voliš..."
-Dijalog iz filma Kum, Fransisa Forda Kopole.

___________________________________________

Elenor

Tačno na vreme, moj brat, Blejk bio je na mestu na kojem smo se dogovorili da se nađemo.

Ja sam sedela na klupi pored veštačkog jezera ispred vile, koji je naš otac izgradio. Samo sada nije bilo nikoga da održava sve ovo. Opalo lišće je bilo svuda - plivajući u mulju jezera.

Volela bih da mogu da kažem da vila izgleda drugačije.

Čuvena vila Blekovih sada je bila zapuštena i ostavljena da trune u tami poput zamka u kome spava čuvena zver.

"Nisi se usudila da uđeš je l da?", upitao je moj brat mene, dok sam ja posmatrala vilu, čekajući njega da izađe iz auta i pridruži mi se. Bila sam mu i dalje okenuta leđima, a on je stao pored mene.

Obučena u trenerku, u sportskim patikama, prsluku, sa kapuljačom na glavi, bez imalo šminke i sa ogromnim podočnjacima - videlo se na meni da izgledam očajno.

"Ne. Nisam mogla to da uradim bez tebe", odgovorila sam mu, nastavivši da gledam ispred sebe. Trenutak kasnije sam okrenula glavu ka njemu, ugledavši bratov umilni pogled.

"Dođi ovamo", rekao je nežno i raširio ruke. U sledećem trenutku sam se našla u Blejkovom zagrljaju, čvrsto ga grleći. Oči mi zasuzile ali nisam suzama dopustila da mi nakvase obraze.

"Čoveče. Koliko dugo nisam zagrlio svoju sestru", progovorio je naglas, "U stvari, da se ispravim, koliko dugo moja sestra nije zagrlila mene", na to sam se nasmejala i odvojila od njega.

"Nije valjda da plačeš?", upitao je, posmatrajući me. Skrenula sam pogled a on se nagnuo ka meni.

"Učinilo ti se", skrenula sam sa teme, a on je znao to i nije navaljivao.

Zatim me je poljubio u čelo.

"Hajde onda da uđemo", nastavio je i pružio mi ruku. Uhvatila sam ga, on me je povukao ka vili.

I baš kada smo se našli pred vratima, teški uzdah je pao sa mojih usana.

"Nema povratka sada Len", nagovestio je, "imaš ključ?", upitao je, a ja sam klimnula.

"Daj mi", nastavio je, a ja sam izvadila veliki kovani ključ iz džepa i predala mu u ruke. Trenutak kasnije, začuo se zvuk klizanja kluča u bravu i okret istog. Blejk je onda uhvatio bravu i otvorio vrata.

Vrata su se nečujno otvorila, kada ih je Blejk odgurnuo. Svetlost dana je konačno ušetala preko praga, u mrak u kojem se nalazila vila.

"Hoćeš prva?", upitao me je, a ja sam bez reči klimnula. Pružila sam lagani korak i sklopivši oči zakoračila preko praga. U mrak.

Znajući po osećaju gde se u hodniku nalazi prekidač, stigla sam do njega i pritisla ga ali ništa se nije dogodilo.

"Nema struje", rekla sam Blejku očigledno. On je još uvek stajao na pragu, a svetlo koje mu je padalo na ramena mu je zaklanjalo lice.

"Šta si očekivala", upitao je, i uključio svetlo na telefonu. Produžio je ka meni, i prošao pored mene, kretajući se ka poznatoj dnevnoj sobi.

Sačekala sam dok je dohvatio dva luksuzna fenjera iznad praznig kamina i upalio vatru u fenjerima. Svetlost je bila dovoljno jaka da obasja četvrtinu ove ogromne sobe koja je otkrila kauč ostale stvari prekrivene najlonom.

Prišla sam mu.

"Koliko mi je samo nedostajalo ovo", najednom sam rekla, prekrsivši ruke i trljajući ih. U kući je bilo hladnije nego napolju.

"Šta to?", upitao je moj brat mene zainteresovano, pogledavši me.

"Ova kuća. Toplina u njoj. Ti...", brat me je umilno pogledao, "Tata...", dodala sam, brzo, "Ma koliko loših stvari uradio i ma koliko se svađali, moram da priznam da sam prokleto volela tog čoveka."

"Svi smo ga voleli", nadovezao se Blejk, misleći na porodicu. Tada sam ugledala sliku, na prašnjavom stolu nadomak kamina.

Prišla sam joj i podigla je, posmatrajući istu.

Na njoj smo se nalazili, tata, Blejk, mama, ja i naš pokojni brat Ašer; slika je bila pre nego što je mama umrla. Slika je uslikana dok je mama još uvek bila na hemoterapiji. Blejk i ja smo imali oko trinaest; a Ašer oko šesnaest godina. To su bila bezbrižna vremena. Dodirnula sam sliku, osetivši suze na obrazima.

Brzinski sam obrisala suze i izvadila sliku iz rama i presavila je, te je strpala u džep. Okrenula sam se ka Blejku i nakašljala se.

"Nikada mi zapravo nisi rekao zašto si pomogao Lukasu", prešla sam pravo na temu.

"Ooo, znači dogodio se čuveni razgovor između vas dvoje. Sve karte na stolu i tako to?"

"Ne baš tako, ali sam ga naterala da mi kaže sve", rekla sam.

"Sigurna sam da jesi", zafrkavao je.

"Blejk", upozorila sam ga.

"Dobro, dobro!", dodao je, "Ništa nisam rekao", branio se.

"I bolje ti je."

"Samo ne mogu da izdržim a da ne kažem da ste tako očigledni. Možda bi jedan seks sredio sve", počeo je da se smeje.

"Blejk", rekla sam ljuto, sada se već mršteći.

"Dobroooo. Ne pričam više ništa. Vidim da te baš dotiče ta tema."

"Odgovori na pitanje", vratila sam se na temu.

"Nema tu šta da se kaže. Znao sam koliko ga voliš. I koliko on tebe voli. I ma koliko god ne voleo Lukasa Barkera, odlučio sam da mu pomognem da izađe iz depresije i vrati se u život. FBI samo što ga nije bio uhvatio..."

"Iz depresije?...", upitala sam zbunjeno.

"Da. Lukas je upao u tešku depresiju nakon što si završila u zatvoru."

Hm.

"Opijanje svako veče, izazivanje tuča po barovima i klubovima, ilegalne borbe... sva šta se desilo nakon što si završila iza rešetaka. Nisam mogao da gledam kako jedina prava ljubav moje sestre uništava sebe te sam mu pomogao. Koliko god ga prezirao", onda je dodao, " I dalje ga mrzim. Samo da znaš."

"Rekao si da ga prezireš", nagovestila sam.

"Tada sam ga prezirao. Onda sam shvatio da te smrtno voli pa ga sada samo mrzim. Ništa ne umanjuje činjenicu sa mi i dalje nije drag", zaokružio je.

Moj ludi brat.

"Aha."

"Zašto si ti mene zvala?", upitao je.

"Ja sam izgubila kontakt sa našom ekipom. Imaš njihove kontakte? Znaš li gde su i šta rade?", mislila sam na Najdžela, Nika i Roberta. Ofelija je sa Blejkom.

"Nemoj da mi kažeš da je to što mislim", shvatio je moj brat šta misliš.

"Ono je što mislim", odlučno sam rekla.

"Možda bih mogao da dođem do njih ali Len... ne znam koliko je dobro da ih vraćamo na stare puteve. Oni su na drugim krajevima sveta", reče iskreno moj brat.

"Samo ih pozovi. Reci im da dođu jer ih čeka milionska premija nakon obavljenog posla", rekla sam, pogledavši brata direktno u oči.

"Šta si sada smislila?"

"Pakao", odgovorila sam, pogledavši u vatru u fenjerima.

"I pirovu pobedu, Blejk."