The Mafia Princess: The Reunion

17: Plava krv

Čovek je rešenje za sve probleme.
Nema čoveka, nema problema.
-Džozef Staljin.

___________________________________________

Elenor

Toliko sam bila psihički i fizički izmoždena, da se čak nisam ni protivila kada je Lukas odlučio da pođe sa mnom u moj stan.

Izvadila sam ključ iz džepa i otključala vrata. Nisam se ni trudila da ga uvedem. Odgurnula sam vrata i šepajući krenula ka unutrašnjosti stana. Lukas se kretao za mnom.

Zatvorio je vrata, dok sam se ja izuvala i kretala se ka dnevnoj sobi. Skinula sam jaknu i olako je bacila preko stolice.

"Gde ti se nalazi prva pomoć?", bila je prva rečenica koju je upitao nakon što sam ja krenula ka kadi koja mi se nalazila na sred sobe na ogromnom mermernom stepeniku.

Stan je bio mali ali konforan. Dnevna soba, spavaća i kuhinja bile su sve u jedno; do je vc bio jedino odvojen. To nije važilo za kadu.

"U vc-u, na kraju hodnika", odgovorila sam, pokazujući rukom na drugi deo sobe. On je već krenuo ka tamo, dok sam ja krenula da se svlačim. Nije ni primetio to, a ja sam skinula duksericu, farmerke i donji veš. Pre toga sam pustila hladnu vodu i prosula morsku so i kupku - zbog koje su se napravili mehurići. Legla sam u kadu, baš kada se Lukas vratio iz vc-a.

Zanemario je to što sam upravo gola ispred njega, u kadi. Doduše, nije mogao da me vidi od silne pene i mehurića.

Seo je na kadu i pogledao me u oči, dok je na svom krilu držao kutiju prve pomoći.

"Ispruži nogu", naredio je. Hladnoća je izbijala iz njegovih očiju.

Trenutak kasnije, naslonila sam glavu i vrat na naslon kade i izvadila jednu nogu iz vode. Onako morku, stavila sam je pravo u njegovo krilo, a rana na mojoj butini je toliko bridela da sam skrenula pogled sa Lukasa i za trenutak sklopila oči.

On je već otvorio kutiju i izvadio hidrogen i gazu. Posmatrala sam ga kako mi sipa hidrogen na ranu koja je pritom izuzetno pekla. Stvar je u tome da nisam odala ni jedan utisak da me zapravo boli. Izraz lica mi je bio jednoličan, jer sam navikla na to da me stalno boli.

Nije gledao u mene. Bio je fokusiran na ranu.

Onda je jod i utapkao ranu. Pa je potom počeo da je zavija gazom, oko moje butine. Kada je završio, strpao je gazu i ostalo u kutiju i pogledao me.

"Treba da se menja povremeno zavoj. Ne zaboravi da je očistiš pre toga", progovorio je.

"Naravno Doktore", odgovorila sam. Moja noga je i dalje bila na njegovom krilu. Toliko malo ga je delilo da samo spusti ruku u vodu, niz moju nogu...

"Hteo si da pričaš sa mnom", prekinula sam svoj prljavi um, a prekinula sam i naše zurenje jedno u drugo.

"Khm, da", zakašljao se, "Hteo sam da ti kažem šta se zapravo desilo pre tri godine.

"Ako misliš na Blejka - onda znam. Pomogao ti je i to je to", shvatila sam da još uvek nisam spremna da obavim ovaj razgovor. Deo mene je smatrao da ovaj razgovor ni ne treba da se dogodi, a drugi deo mene je samo hteo da završi sa tim i da Lukas nestane iz mog života zauvek.