The Mafia Princess: The Reunion

15: Dan D

Uzmi nešto vredno od tvog neprijatelja i iskoristi to da ga privoliš svojoj volji.
-Sun Cu, Umetnost ratovanja

___________________________________________

"Koga tačno jurimo?"

Bilo je Lukasovo pitanje, kada sam zaustavila automobil nedaleko od kuće u kojoj se nalazi čovek koji drži Niki Voren - Posejdonovu sestru.

Izašla sam iz auta i zalupila vrata za sobom, a on je izašao za mnom. Prišla sam prtljažniku i otvorila ga, a Lukas je i dalje stajao pored mene i čekao da mu odgovorim.

U prtljažniku su se nalazile dve crne torbe sa oružjem, dimnim bombama, dinamitnim bombama i mojim omiljenim - noževima. Otvorila sam obe i izvadila pušku, sklapajući šaržer na nju. Onda sam mu je dodala, nabivši mu je blago u grudi.

"Tražimo ovu devojku. Ja idem sa leve strane ka zadnjem delu kuće. Ti kreni sa desne.", započela sam, naređivački, vadeći sliku iz zadnjeg džepa farmerica i stavljajući mu ispred nosa. Uzeo je sliku, a ja sam se okrenula ponovo ka torbama i počela da vadim noževe, stavljajući ih na skrivena mesta na meni.

"Ko je ona?", upitao je Lukas očigledno, kada sam ja spemila poslednji nož oko butine pa izvadila dva pištolja za sebe.

"Mnogo pitaš. Naređenje dolazi sa vrha. Cilj je da je nađemo živu i zdravu zato gledaj da ne pogineš dok je tražimo", odvratila sam hladno, napunivši pištolje mecima.

"Opa. Nešto smo opasni. Sviđa mi se to", i evo nas opet sa njegovim flertovanjem.

"Je l se ti to brineš da ne budem povređen?", upitao je zatim, misleći na to što sam rekla da ne pogine usput. Pogledala sam ga istog trenutka, sa otrovom u očima.

"Brinem se da mi ne ugroziš zadatak. Sve ostalo nije bitno", odgovorila sam drsko kao i uvek i zatvorila prtljažnik kada sam izbadila sve što nam je potrebno. Dodala sam mu još dva rezervna pištolja i dva noža. Onda sam se okrenula i nastavila ka zadnjem delu kuće koji je manje obezbeđen.

"Ne verujem ti. Praviš se da si Posejdonov potrčko i ponašaš se hladnokrvno ali si zapravo..."

"Zapravo sam šta?! I drugo, ja nisam ničiji potrčko.", okrenula sam se ka njemu, sa jednim pištoljem koji mi je ostao u rukama. Drugi sam stavila oko struka. Prišla sam mu, a on je nastavio.

"Zapravo si i dalje povređena. I zaljubljena u mene", odgovorio je ozbiljno, "Neće ti uspeti to vređanje i znaš da nikada nisi mogla da me povrediš. Ti ne umeš mene da povrediš. Sve što znaš su neuspeli pokušaji da me udaljiš od sebe."

"Baš ti tako siguran u sebe", odgovorila sam sigurno, "I samouveren. Znaš Lukase, mržnja je nekada jača od ljubavi. I nisam ja ostavila tebe već ti mene i zato nemaš pravo da govoriš u opšte!", svesna sam bila da započinjemo svađu oko prošlosti iako nije bilo ni vreme ni mesto za to. Ponovo sam mu okrenula leđa kako bi završila ono zbog čega sam zapravo došla ovde, kada me je on ponovo uporno zaustavio.

"Ne, ne, ne. Čekaj, čekaj, čekaj!", uzviknuo je i uhvatio me za lakat pa stao ispred mene brzinski, "Ostavio sam te zato što sam morao. Nikada zapravo nismo pričali o tome", prišao mi je za korak i pružio ruku ka mom licu kako bi me dodirnuo, "Len", započeo je nežno, ali ja sam mu odgurnula ruku pre nego što me je dodirnuo po obrazu.

"Nije vreme ni mesto za to", istrgnula sam lakat iz njegove šake, "Drži svoje ruke k sebi. Ovde smo da bi obavili zadatak, a ne da bi rešavali dugove iz prošlosti", drsko sam odgovorila i ostavila ga za sobom kada je doviknuo.

"Nastavićemo ovo kasnije!"

"Kako god", odgovorila sam kao da mi je svejedno, ne osvrtajući se. Krenula sam levom stranom kuće, skrivajući se iza žbunja. Primetila sam par čuvara u blizini i kameru na zidu. Zato sam potražila slepi ugao u kome kamera ne može da me vidi, a čuvari je mogu da me čuju.