Najopasniji ljudi su oni
koji nemaju šta da izgube.
____________________
Elenor
Centralni zatvor Los Anđelesa,
ženska ustanova
Danas je taj dan. Dan kada ću nakon pet godina ponovo osetiti miris slobode. Nisam znala da ću se toliko dobro osećati, ali i da upravo pokuša neko da me isprovocira - ne bi mogao da mi pokvari dan.
"Napokon, ha?", dodala je Maksova na zatvorskom šalteru na izlazu - jedna od retkih čuvarki koja mi je čuvala leđa potajno. Tačnije, jedina.
"Kratak je put dovde, a dugačak odavde", prokomentarisala je i začas se okrenula, a trenutak kasnije spustila na šalter sve stvari koje sam donela sa sobom.
"Telefon, lična karta, ključevi i žvake", pričala je šta sam sve unela sa sobom i jedno po jedno mi dodavala ispod plave rešetke, stavljajući stvari na stari izgrebani šalter.
"Žvake zadrži."
"Ono što si unela, to i iznosiš, mače", dobacila je stavljajući do znanja da ne želi dalju diskusiju.
Još ponešto je prokomentarisala, na šta ja nisam odgovorila, a zatim sam se smireno i opušteno sa jednom čuvarkom uputila ka izlazu.
A miris vazduha... ostao mi je urezan u pamćenje istog trenutka kada sam ušla kroz ova vrata i mogu se zaklati da se nije promenio. To nije samo miris betona i grada koji mi se čini svojstvenim, to je miris slobode.
Želja za slobodom mi je bila utkana u srž od trenutka kada sam ušla kroz ova vrata, a momenti kada je čuvar otvarao ogradu su bili skoro pa zaboravljeni jer sam nedaleko odavde primetila crni sedan koji je parkiran na prednjem parkingu zatvora.
Trenutak kasnije je iz njega izašao nepoznati muškarac, u prostom crnom odelu, otprilike mojih godina ili možda malo stariji.
Previše sam dobro naučena da bi ovako nešto moglo biti slučajnost.
Tako da sam se kretala ka parkingu, jer i ovako moram da prođem kroz njega, usput posmatrajući istog muškarca kako mi prilazi.
Izgledao je previše otmeno da bi zalazio na ovakva mesta, a pogotovo bez telohranitelja ili čuvara. Ponovo, moj instinkt je proradio i znala sam da je nešto drugo po sredi.
"Elenor Blek", rekao je to previše uverljivo. Kao da je uvežbavao savršen naglasak zbog čega je moje ime savršeno prešlo preko njegovog jezika.
Galantno je pružio ruku, zbog čega mu se rukav povukao, otkrivajući savršen red arapskih tetovaža, spojenih u jedno - čineći niz slova i brojeva koji su se pružali ispod savršeno prezategnutog odela.
"Dozvoli da se predstavim", kada je video da mu neću uzvratiti pozdrav, spustio je ruku, nastavivši, "shvatam", zaključio je i klimnuo glavom, izgledajući kao da je mnogo puta imao ovakvu situaciju.
"Bruno Voren", predstavio se poslovno, "ali mislim da si čula za mene."
"Elenor Blek", nastavila sam, "ali mislim da već znaš ko sam", nasmejao se na to, na kratko otkrivajući zube.
YOU ARE READING
The Mafia Princess: The Reunion
Action[ druga knjiga: The Mafia Princess ] ❝Vidimo se u paklu.❞ Zločini ne prestaju, jer rat žele dobiti po svaku cenu. Ali ipak, ljubav ne traje dugo ukoliko ispod svega toga tinja pohlepa, preljuba i osveta. I dok griža savesti preti da otkrije zaveru...
