The Mafia Princess: The Reunion

13: Tetouburg

Svaki oružani sukob se bazira na obmani.
-San Cu, Umetnost ratovanja

_____________________

Elenor

Danas je zvanično sahrana majke Bruna Vorena.

Tri dana ranije, Posejdon je primio vest da je njegova majka umrla od srčanog udara. Kratko me je obavestio o tome, a zatim ga nisam videla sve do danas. Raspitala sam se, saznavši da nije izlazio iz sobe.

Na njemu se vidi. Bio je iscrpljen, malaksao i oči su mu bile crvene sa podočnjacima. Kao da je previše pio i nije spavao danima.

"Posejdon mi je prosledio lokaciju napada", kratko mi je javio Lukas, sedajući pored mene. Bila je komemoracija na uspomenu njegove majke dok su neki ljudi držali govor.

"Tako brzo? Mislila sam da će bar malo da tuguje", rekla sam pomalo iznenađeno što će Posejdon tako brzo delovati. Lukas je bezbrižno slegnuo ramenima na šta sam ja kraičkom oka primetila da mu lepo stoji odelo iako uzevši u obzir gde se nalazimo. Bio je bez kravate, sav u crnom od glave do pete. Tamna kosa i oči su se totalno uklapale u celu sliku.

"Svakako", pročistila sam grlo, podsećajući sebe koga odmeravam, "Naći ćemo se posle govora na novoj lokaciji. Ponesi oružje i nemoj da kasniš", strogo sam rekla, kraičkom primetivši Lukasovo posmatranje.

"Oho, kako smo postali nadmeni. Od kada ti to naređuješ?", podignuo je jednu obrvu, na šta sam ga ja u jednom trenutku pogledala. U pozadini se i dalje čuo glas nekog rođanja preminule, dok je držao govor.

"Nikada nisam ni prestala", odgovorila sam samouvereno na šta je on odmahnuo glavom.

***

"

Tetouburg", rekla sam preko bubice, držeći snajper u rukama. Podesila sam zumiranje, posmatrajući ljude oko skladišta. Malo ko je znao da su ti ljudi zapravo ljudi koji su navodno ubili Posejdonovu sestru. Bila sam jedina koja je to znala i jedina kojoj je Posejdon rekao dok je Lukasu rekao da samo završio posao.

"Na poziciji", odgovorio je Lukas, odgovarajući na tajnu šifru Tetouburg, što u prevodu znači da negativci uhvate dobre ljude nespremne. Ovi ljudi su daleko od dohrih, ali čini mi se da ni mi nismo daleko od istine.

Lukas je trebao da bude blizu ulaza, sa svojim ljudima koji bi trebali da upadnu u skladište na moj znak. Ja sam se sada nalaza umesto u akciji, na obližnjem brdu - sakrivena među drvećem i žbunjem. Ležala sam na zemlji, sa rukama čvrsto obavijenih oko snajpera. Miris baruta se osećao kada sam ponovo prislonila oko na objektiv.

"Idemo na tri", rekla sam, obraćajući se Lukasu koji je onda trebao znakovnim jezikom da objašnjava svojoj ekipi. Posmatrala sam jednog čoveka na ulazu koji je imao pištolj na kukovima i šetao se kod vrata. Drugi je stajao horizontalno od njega, posmatrajući kroz dvogled. Treći je stajao na samom izlazu, dok je imao pogled na samu pustoš ispred sebe. Još dvojica su stajala u samom objektu na ulazu i dvojica na izlazu. To sam videla kroz infracrveni dvogled.

"U pripremi smo", odgovorio je Lukas usredsređeno. Mogla sam da ga zamislim sa pištoljem u rukama i čvrstim stavom.

"Tri", započela sam, lepo se nalaktivši i pripremajući se da upucam direktno u glavu jednog na samom ulazu. Zatim sam htela da upucam onoga najbližeg njemu. Pa najbliži najbližem.