"Voz Uplasenih Ljubavi"

#3

-Fin-

Polako se okrenula i otisla.Njena crna haljina vijorila se na vetru zajedno sa dugom plavom kikom.Pratio sam je pogledom.Ta tajanstvena devojka je bila drugacija.Svo vreme sam pokusavao da je bolje upoznam kroz pricu.Bila je uplasena i zatvorena, na svako moje pitanje je odgovala bez  entuziazma.Osetio sam potrebu da je svasta pitam a ni sam ne znam zasto.Ne znam sta mi bi da joj postavim  ono pitanje.Zbunio sam i sebe i nju.Njena med boje kosa bila je uredno vezana u kiku do struka.Njen tuzni pogled je ostavio ogroman utisak na mene. Bila je tako mirna i suzdrzana. Zenske suze umeju da razneze musku dusu ,ali njene plave oci natopljene suzama  su prvo sto sam video i ostavilo me  bez daha. Ta devojka je na cudan nacin sijala a i u isto vreme bila toliko neprimetna. Njena crna haljina je pratila njemu liniju do struka,posle se blago sirila i spustala.Uzeo sam Doris za ruku i krenuo ka kocijama. Doris je jako tiha i povucena devojcica.Majka joj je umrla na porodjaju. Trudim se da budem stalno sa njom.Ona mi je sve, moj zivot. Da nije bilo nje ne znam kako bi izdrzao bez  Dajane. Kocija me je cekla. Usli smo i krenuli...

-"Konacno stigli smo kuci Doris "- podigao sam je i poljubio.Nije izpustala svoju krpenu lutkicu iz ruke. Njena haljinica se leprsala dok je trcala Hani u zagrljaj.

-"Dobro dosli gospodine."-bila je to sitna zenica.Vrlo privrzena i ljupka.Bila je moja dadilja a sad je mojoj cerki.-"Bolje te naso Hana.Jesmo li ti nedostajali?"-Prisao sam joj i poljubio je u obraz.Bila mi je poput  majka..

-"Jeste gospodine.Rucak je spremljen.Dok se vi opustite bice postavljen."-Klimnuo sam glavom i krenuo ka mojoj radnoj sobi.

-"Gospodine cekajte ."-

-" Reci ?"-

-" Imate goscu.U vasoj radnoj sobi je."-

- "Ko je to?"-

-"Fiona. Od jutros je tu. Ja sam joj rekla da ste na putu i da vas ocekujemo danas ili sutra ali ona nije htela da ode."-prosla me je jeza.Sama pomisao na tu zenu vraca me u proslost. Brzim korakom sam krenuo kroz hodnik ka sobi.Otvorio sam vrata a ona je stajala pored prozora i lagano se okrenula ka meni.-"Fiona. Otkud ti."-njena haljina je bila toliko siroka da sam pomislio da ce porusiti sve papire sa stola.Imala je dubok izraz na dekolteu i malu diskretnu ogrlicu.Prisao sam joj i poljubio joj ruku.-"Ti si Fine ostao isti nakon toliko godina."-

-" Ni ti se nisi nista promenila. Izvoli sedi. Hoces da popijes  nesto?"-

-"Ne hvala.Vasa sluzavka me je vec ponudila"-seo sam u fotelju  i posmatrao je.Ostala je ista ona stara Fiona. Proslo je deset godina od kad sam je poslednji put video.Da je moja zena sada ziva nebi joj bilo drago sto je dosla.Nekada  su bile  najbolje drugarice.-"Fiona.Sta te je navelo da dodjes posle deset godina?"-Skupila je svoje ruke u krilu  i pogledala me. Njena spoljasnost je bila nezna i privlacna ali njena unutrasnost zlobna i pokvarena. Uvek je bila zlobna i svima oko sebe nanosila bol.

-" Znas kad je Dajana umrla, stvarno mi je.."

-"Predji na stvar Fiona "-

-" Stvarno mi te je bilo zao.Zao mi je sto sam izgubila prijateljicu "-

-" Eh moja Fiona.Kad te nebi poznavao dotakle bi me tvoje reci.Ti si jedva cekala da se nesto desi izmedju nas."-

-"Fine. Budi pristojan i saslusaj me."-Glas joj se uobrazio a oci zasijale. Bila je vrlo dobra glumica.Predlozio sam joj jednom prilikom da postane glumica.Nebi joj bilo ravne.-"Ne glumi i predji na stvar."-

-"Ja sam volela Dajanu.Ali mi smo bile suparnice.Znas da smo te obe volele.Ona je dobila ono sto sam ja zeleza.To je u meni probudilo bes i ljubomoru.Kad sam shvatila da ti nju volis vise od svega odustala sam. Pokusala sam da te nadjem u drugim ali nijedan nije bio ti."-

-"  Fiona molim te.To su price za malu decu.Znamo pravu istinu i ti i ja.Htela si me zbog mog bogastva.Ali ako je to sve  izvini me. Stigao sam sa puta i jako sam umoran ,a i imam puno obaveza."Ustao sam i krenuo ka vratima.Stala je ispred mene i uhvatila me za ruku.

-" Govorim ti istinu.Promenila sam se.Sad je sve drugacije. A i razmisljala sam.. "

-"Sta si ti razmisljala ?"-

" Mogli bi smo da probamo.Bilo bi nam lepo.A i Doris treba majcinska ljubav neko ko ce da je pazi i savetuje."

" To sam vrlo dobro znao i bez tebe.Mi ne mozemo da budemo prijatelji  ali ako ti ikad bude potrebana pomoc pomocicu ti zbog nekadasnjeg prijateljstva sa mojojm zenom. Ona te je ipak volela iako si pokusavala da je povredis.Sad ti ne mogu pomoci. Izvini me.Moram da idem."- istrgnuo sam ruku i izasao iz sobe. Hana je stajala pored trpezariskog stola i gledala me.Ni njoj nije bilo jasno sta je ona trazila.Kad god bi ona dosla svi smo bili spremni na neki problem.

Prevrnuo sam ocima i seo.-" Molim te nek je Stiv odveze. Ne zelim da ostane ni minut vise u ovoj kuci"- Klimnula je i krenula.Nakon par trenutaka žustro je izasla i zalupila vratima.Bila je besna i nezadovoljna jer opet nije uspela da me dobije, a i nikad nece. Fiona joj je bila  prijateljica samo zbog toga sam je postovao,ali je nikad nisam voleo.Uvek sam imao neke obaveze kad bi ona dolazila...

-Elizabet-

U kuci moje rodjake je sve bilo drugacije , mirnije.Ona mi je bila jedini rod koji sam imala.Moja porodica je nestala jos kada sam bila mala ona je jedina bila tu za mene.Sedele smo u mojoj sobi.Nije mogla a da neplace kad sam joj sve ispricala.-"Houp izvini ali morala sam nekom da se izjadam.Ti si mi jedina ostala vise nemam nikog"-cvrsto me je zagrlila.-"Elizabet draga.Bice sve uredu."-sklonila mi je pramicak kose sa lica.-"Idem ja da postavim rucak pre nego sto Bendzamin stigne. A ti se raskomoti. " -klimnula sam glavom i ona je izasla.Bila je stvarno  sretna.Sa Bendzaminom je vec 15 godina u braku.Imaju troje dece.Sina i bliznakinje. Janu,Anu i  Aleksa.Bacila sam se na krevet a kroz glavu su mi prolazile slike mog  unistenog  sela ,izgubljenih prijatelja.Ljude  koje sam volela vise nema.U poslednjih par meseci sam izgubila dve najbitnije osobe u mom zivotu.Moju baku ,zenu koju sam smatrala majkom.Ona me je usvojila kada je moja porodica nestala.I moju prvu ljubav. Dzejms je poginuo spasavajuci svoju porodicu.Nase je selo ostalo prazno.Sa puno secanja na ljude koji su tu ziveli ,decu koja su trckarala po ulici igrajuci zmurke.Sada tim ulicama setaju duhovi i poneko kuce koje luta za svojim  izgubljenim gazdama.