"Voz Uplasenih Ljubavi"

#14

* Oprostite, malo je kraci nastavak ali zaista nestizem. Imala sam takmicenjea u poslednje vreme tako  da nestizem nista. Inace ja sam frizerka i trudim se da sve svoje obaveze stignem da odradim. Naporno je, jer stalno vezbam i pripremam se za takmicenje i nestizem da pisem. izvinite. Nadam se da nisam puno citalaca izgubila i da ce dosta vas nastaviti da cita moje price. Izvinite :* *

-Elizabet-

-Najlepse iznanadjjenje koje mozete da dobijete je ovo juce. Videti ljubav posle vise od dva meseca ,plesati i osetiti njegov dodir...Sedim na klupici ispred kuce pokusavajuci da se skoncentrisem na knjigu  ali mi neuspeva. Ne mogu da ga izbijem iz glave.  Taj ples, ti pogledi. Zelim  da ga vidim. Ustala sam da krenem u kuci , ali paznju mi je privuklo malo mace koje je slatko lezalo pored zutih ,tek procvalih ruza. 

"Mac"sagla sam se i pomazila je. Tako slatko i umiljato mace...

Vreme je bilo divno. Usla sam u kuci i videla da su i ostali ukucani veseli i raspolozeni. Houp je postavljala sto za dorucak, Bendzamin ju je sa osmehom posmatrao, Sebastijan koji je ovde sa svojom Jelenom jos nije izasao iz sobe, decica se napolju igraju i  dan je bas lepo poceo.  Usla sam u salon i sela za klavir. Jedino ko nam ovde fali jeste  Fin,onda bi bili svi na okupu" pocela sam da sviram.  Ne znam koliko sam svirala ali ocigledno dugo.  

"Lizi,imamo gostee" viknula je Houp iz hodnika. Nisam htela da ustanem sa stolice , ustvari nisam mogla. Nasmejala sam se i cekala. Na ulazu u salon se stvorila Elena.

"Liziii"potrcala je ka meni u divnoj haljini  boje visnje. Zagrlila sam je. Mislila sam da je samo ona dosla ,ali sledeceg trenutka Fin je stajao naslonjen na zid i posmatrao nas u divnom crnom odelu.Elena je otrcala iz salona i ostavila nas same. Ja sam samo nastavila da stojim ukoceno pored klavira i da ga gledam. Upijala sam svaki njegov detalj , falilo mi je da ga posmatram. On je polako krenuo ka meni

 "Draga moja Elizabet "polako mi prilazi,ali jos uvek je dosta udaljen od mene. Srce svakim njegovim korakom sve brze i brze kuca.

"Lepo je gledati vas tako  posle dva meseca. Ah tih prokletih dva meseca koja su me odvajala od vasih prelepih ociju."  Prisao mi je dovoljno blizu. Nisam pricala, samo sam slusala njegov glas koji miluje moje culi.

"Oh progovirete . Zelim da  cujem vas mili glas." Smejao se. Taj osmeh uvek probudi jos nesto u meni.

"Dobro dosli dragi Fine. Lepo vas je videti ovde." Stajala sam naslonjena na klavir, a on korak od mene. 

" Znate da sam ljut sada." 

"Zasto  po Bogu ?'

"Nismo sami. Ne mogu nista da uradim"

Nasmejala sam se

."A vi bi ste da uradite nesto ?"

"Svasta draga moja Elizabet." osmehnuo se kraickom usana."Mogao bi barem na miru da vas gledam,vase oci,usne,kosu..."uzdahnuo je.

"Zao mi je "krenula sam pored njega

 Uhvatio me je za ruku. Stala sam tacno pored njega , rame uz rame.  Pogledali smo se. Njegovi pogledi su  milovali moje lice. Nezno me je pomazio po prstima .

"Nemoj te ici.. molim vas. "

"Moram da pomognem Houp, izvinite me "cvrsto me je stegnuo za ruku i pustio..

"Evo me Houp"utrcala sam u kuhinju.

"Draga idi i budi sa Finom dok jos mozes." To mi se nije svidelo.

"Molim"

"Draga oni idu za dva dana" tuzno mi je to rekla.

 " Zasto ?"

"Fin nije mogao da izdrzi morao je da dodje ,ali dobili su samo malo vremena. Vracaju  se i ne znam koliko mogu da ostanu.." to mi je srusilo svo raspolozenje. Otisla sam u salon gde su svi sedeli i pili caj. Jelena i Sebastijan su ustali i sedeli sa ostalima i pili caj. Ljutito sam pogledala ka Finu.  Moja reakcija ga je zbunila. Promenio mu se izraz lica u sekundi

"Ja se izvinjavam ali ja necu prisustvovati dorucku. Neosecam se dobro." okrenula sam se ka njemu i opet ljutito pogledavsi ga. Laganim korakom sam napustila salon i  pootrcala  ka svojoj sobi i zatvorila vrata. Sad kad sam ga tek dobila on opet ide.

-Fin-

Njen pogled me je  zbunio. Zasto me je onako pogledala? Sta se desilo?

 "Fine sta se desilo ?" Sebastijan me je upitao.

"Ne znam." Ustao sam i krenuo ka njenoj sobi. Pokucao sam i usao unutra. Stajala je pored  prozora  i  gledala u dvoriste. Prisao sam joj i stavio joj ruku na reme.

 "Elizabet ,sta se desilo ?"

"Kad ste planirali da mi kazete da opet idete ? Ili niste ni planirali da mi kazete?" Njen pogled mi se nije svideo.

"Elizabet...Mislite da je meni bilo lako. Sad bi ostao ovde ,zauvek. ali moram da se vratim."  Oci su joj se punile  suzama

' Ne zelim da vas izgubim , razumete. Nebi podnela da vas sad izgubim.Taman sto sam vas dobila ja cu ponovo da vas izgubim" 

"Elizabet... Nemoj te plakati."obrisao sam joj suze.

"Odlazite i zaboravicete na mene" to me je pogodilo.

"Nikad ,nikad " pogledala me je pravo u oci. Poljubio sam je ,   opet i opet. Ne zelim da tako misli.

" Cekajte me. Ja cu vam se vratiti."samo je klimnula glavom i poljubila me. Osmehnuo sam se i uzvratio sam joj.

"Nebi mogla da to podnesem.'sela je na krevet i stavila ruke na kolena. Kleknuo sam ispred nje i uzeo je za ruke.

"Ni ja nebi mogao da podnesem da jos nekog izgubim' spustila je pogled.

 'Vi ne znate moju pricu dragi moj Fine'" zacutala je i pogledala me.

"Oboje smo izgubili osobe koje smo mnogo voleli " tiho je to rekla i pomazila me po obrazu"...

(...)

"Nikad ja vas necu zaboraviti. To je ne moguce." Lezali smo zagrljeni na ljuljasci u zabacenom delu dvorista.. Njena haljina je prekrivala celu ljuljasku.

Jace me je zagrlila. Njena glava na mojim grudima  , o  ovome sam mastao. Neopisiv je osecaj kada u zagrljaju drzis ceo svet , ceo moj svet.  Povukao sam je blize sebi i poljubio je u celo.

"Necete me izgubiti. Ja sam vas. Vi imate te zlatne kljuceve , vase usne znaju sifru. "Nasmejala se i nezno me poljubila.  Ustala je i sela na malu,drvenu  stolicu pored ljuljaske. Nazalost kratko smo lezali zagrljeni. Mozda svega cetvrt casa. Ali za mene je to bila vecnost.. Od prvog trena kad sam je ugledao u mojoj kuci o tome mastam. Mastam da bude cela moja , da lezimo i mastamo o buducnosti.

-Elizabet-

Njegove poljupce jos osecam na usnama.  Ne mogu da verujem da vec sledeceg dana nece biti tu. Fali ce mi taj cvrst i nezan zagrljaj koji sam danas imala. Ja imam njegove a on moje kljuceve. Sve je vec gotovo. Ja zivim za sledeci nas susret. Okrenula sam se , sedeo je na ivici ljuljaske i gledao ka meni.

"Da odemo unutra ?" Nasmejao se. I klimnuo glavom

 Ustao je i  krenuo ka kuci , okrenuo se i vratio. Polozio je jos jedan nezan poljubac na moje usne i stao da saceka da i ja krenem. Boze hvala ti. Ovo je najdivniji dan.  Ustala sam i krenuli smo polako ka kuci.