"Voz Uplasenih Ljubavi"

#7

-Elizabet-

-Krenuli smo niz dugi hodnik i sve je bilo lepse od prvog. Svaki deo je bio izvaredno postavlje i sa ukusom uradjen. Velika  bela vrata sa zlatnim  su se otvorila. Sve je bilo postavljeno ,a pribor se sijao. Svece okolo su davale romanticnu notu iako je i dalje bio dan. Zamolili su me da sednem pored njega.Izmakao mi je stolicu. "Hvala  "pogledali smo se i osmehnuli.

Tokom vecere svi smo medjusobno pricali,a nas dvoje ni rec.

"Kako je Doris?"

"Kako ste vi ?" Nasmejali smo se. U isto vreme smo se pitali."Izvoli te prvo vi "osmehnuo se i okrenuo  se prema meni."Ne. Molim vas. Dame imaju prednost"

"Dobro. Ja sam vrlo dobro. Hvala vam na pitanju vi ?"

"Doris je dobro.Razigrano. Sada verovatno spava.I ja sam hvala na pitanju dobro"dugo smo svi sedeli i pricali. Ubrzo su nam se pridruzili njegov otac i njegov prijatelj. Bolje receno Finov prijatelj. Godine su im po meni bile slicne. Mada su i po izgledu licili.

Fin je ustao i pozdravio se. "Oce,Sebasijane.Da vam prestavim nasu novu goscu. Elizabet"okrenuo se, ja sam krenula da ustanem.Naklonila sam se."Drago mi je " Sebastijan mi je priso.Uhvatio me za ruku i polako me povukao ka mojoj stolici.Izvukao ju je i ja sam sela."Hvala"pogledala sam u Fina.Pricao je sa ocem i pratio pogledom sta se desava. Sebastijan je seo pored mene,na Finovo mesto.Izgledao je  pristojno i lepo vaspitano.Njegova duga plava kosa bila mu je svezana u repu pozadi.A obraze su mu krasili siroki,lepo uredjeni zulufi."Zbog cega ste ovde gospodjice?"ima je miran glas.Ko bi rekao da se iza takve razlike Fina i njega krije dobro prijateljstvo."Ja sam kod svoje.."Fin me je prekinuo. Nakaslao se."Izvinite sto vam prekidam romanticni razgovor. Sebastijane , budi ljubazan I dizi  sa mog mesta"

"Po Bogu.Fine.Budi pristojan prema ovako neznoj devojci. Nemoj da odma vidi tvoje lose strane.Stripi se malo."

"Elizabet ,mi vam valjda nesmetamo?" Osmehnula sam se."Ne, ne niposto"

"Sebastijane.Budi ljubazan. Dizi se konju "njegov otac ga je prostreljio pogledom."Mladicu pripazi na recnik" on mu se ironicno nasmejao i zagrlio Sebastijana.

-Fin-

-Ironicno sam se nasmejao ocu i zagrlio prijatelja.Sapnuo sam mu."Budi ljubazan konj i diži se sa te stolice."On se nasmejao i ustao.Naklonio joj se."Gospodjice ja se izvinjavam na nepristojnom ponasanju mog prijatelja."Ona se nezno nasmejala."Dovidjena Sebastijane"pogledao sam ga onim pogledom.On je krenuo unazad da ide i da mi pokazuje rukama.-vratio sam pogled na nju. Tako se divno smeskala i odgovarala na pitanja koje su joj postavljali otac i majka. Nisam mogao da skinem pogled sa tih ruzicastih usana.Pogledala me je kraickom oka i videla da je gledam.Upijao sam pogledom svaki njen detalj. Haljina je bila pristojna i neupadljiva.Nezan niz bisera krasile su joj divan ,vitak vrat. Ja ne znam.Al na neki nacin svaki detalj sam pamtio,zapazao.Sve na njoj je bilo drugacije.Drugacije i vitkije je hodala od ostalih dama. Drugacije pricala i smesila se. Nije puno pricala.Smeskala se i samo odgovarala na postavljena pitanja.Kad su je moja majka i njena rodjaka pozvale samo je klimnula glavom i okrenula se.

-Elizabet-

-Fin je  sedeo pored mene I posmatrao me .To sam osetila."Elizabet,draga.Dodji i pridruzi nam se sa ove strane stola."Klimnula sam glavom. Okrenula sam se ka njemu.Vec me je gledao.Susrela sam se ponovo sa tim,tim divnim pogledom.Osmehnula sam se"Izvinite me "ustala sam i krenula.

-Fin-

-Njena bela haljina je na prvi pogled obicna ali ta bez traka koja je nezno steze  oko struka  , ocrtavala je svaki delic njenog telo.Tako je nezna.Sta god da uradi to je uradjeno toliko pazljivo i nezno.Po njenom pogledu sve se videlo.Sve je zapazala ,svaki detalj.Kad bi videla nesto sto joj je lepo iskrice u njenim ocima bi se probudile i igrale poput zvezdica.Boze.Koliko razmisljam o njoj.Ja ne znam sta mi se desava.Ustao sam." Izvinite me na ktatko.Moram nesto da obavim.Pridruzicu vam se posle u salonu”Naklonio sam se i izasao.