#8

109 9 2
                                    

-Fin-

-Slaba svetlost.Posmatrao sam svecu kako treperi.Sedim za radnim stolom.Kasno je i zelim da pisem.Ajde Fine ti to mozes.

"Raskrsnice njihovih zivota su bile". Ne , ovo nije dobro. Okruzen sam gomilom zguzvanih papira , a ruke pune mastila.

"Njihovi zivotni putevi su se razisli, ali samo na kratko. Ostavivsi iza sebe šake uspomena. Ali opet stare fioke u secanju se otvaraju i vracaju sitnice od kojih nestaje dah." ovo moze da bude dobar uvod.

"Potiskujemo i potiskujemo. Iznova i iznova ,ali vraca se. Sto vise potiskujemo sve ce se vise vracati. Poput pune fioke. Guramo, guramo ali ne mozemo da je zatvorimo.

"Opet. Opet mislim na nju. Ne mogu da se skoncentrisem. Elizabet, Elizabet sta mi radis.... Vreme prolazi,mastilo kaplje i kaplje.Papir upija i ima fine mrljice,a nigde reci. Nigde nijedna misao. Pocinje da svice. Sveca je dogorela , a slaba svetlos se polako menjala sa svetloscu vedrog neba.Bice lep dan. Sunce se probudilo i obojilo sve.

-Elizabet-

-Prvi zraci su utrcali u moju sobu.Ustala sam i polako osmotrila sobu.Kao da sam prvi put u njoj..Stala sam pored prozora i sklonila zavesu.Ono sto sam videla me je ostavilo bez daha.U dvoriste je upravo ulazio Gospodin Fin ,njegova cerkica i Sebastijan.U trenutku u sobu je uletela Houp." Imamoo goste Elizabet."na meni je igrao osmeh. Malo ,mnogo veliki za tako malo vreme. Obukla sam tamnu haljinu, po obicaju i skupila kosu.Hopu me je prostreljila pogledom."Opet ti i tamne stvari."U prolazu je sapnula. Culo se kucanje na vratima. Otvorila ih je.

-Fin-

-Prvo sto sam video je bila ona. Stajala je na poslednjem stepeniku u tamno braon haljini i podignutoj kosi.Onda sam ugledao Houp.Koja se smeskala i pogledala u Elizabet."Dobro dosli."nasmejao sam se i poljubio joj ruku."Dobro jutro gospodjice Elizabet."polako sam joj se priblizi.Poljubio sam je u ruku i blago naklonio.Ona se osmehnula."I vama gospodine"

"Oh.Oh. Gospodjice."naravno Sebastina neprestaje da me iritira.Nakasljao se i pogledao me."Vi sta god da obucete tako izgledate,hmm"stavio je prst na usne",izgledate,kako bi ono Fin rekao.'Igleda bozanstveno'.Jel si tako bese rekao?"taj osmeh bi mu tako slatko skinuo sa lica.Al suzdrzacu se.1.2.3..10"Da gospodjice.Vi izgledate divno."okrenuo sam se i poso prema Bendzaminu."Postaraj se da neprogoviri ni rec samnom ili ce zavrsiti na kraju potoka" sapnuo sam mu i nasmejali smo see.Sebastijan je i dalje pricao dok ga je ona samo slusala i gledala svuda sem u njega. Cak je i par pogleda poklonila meni. I nezno sam ih prihvatio uz osmeh.Ona bi se nezno,jedva primetno zacrvena i spustila glavu.Koliko je ona nezna.Seo sam preko puta mog prijatelja.Naravno dosao sam ovde zbog posla."Ovaj.Da Bendz.Kada cemo do grada.Ja moram po neka dokumenta. Trebas mi.Jel bi krenuo?"pogledao sam u nju. Sedela je preko puta na dvosedu sa Houp."Koliko bi ostali ?"

"Pa od prilike dve nedelje.Dok stignemo i dok pozavrsavamo sve.Mozda cak i jedan mesec."Hopu nije bila zadovoljna.A na Elinom licu nije bilo traga nikakvoj emociji.Izgledala je poput porcelanske lutke. Savrsena.

-Elizabet-

-Izvinite me na kratko."izasla sam iz precoblja.Istrcala sam u dvoriste.Ova ista recenica je bila kada je Dzejms odlazio.Svez vazduh bi mi prijao.Sela sam na ljulasku i smirivala se. Oh Boze.Mozda je i dobro sto ide.Mozda ce se sve smiriti .

-Fin-

-Iznenada je otisla iz precoblja.Ucinilo mi se da sam video suze u njenim ocima. Opet te suzne oci koje su me i prvi put ostavile bez daha.Svi su pogledali ka njoj uplaseno. Ustao sam i potrcao.Mislim, dovoljno da svi shvate da mi se svidja.Izleteo sam iz kuce. Sedela je na ljuljasci su rukama na licu.Da, plakala je.Polako sam joj prisao."Jel slobodno?"polako je podigla glavu i klimnula.Seo sam pored nje i poceo da se ljuljam poput malog deteta."Sta li je rastuzilo tako divne oci?"nisam gledao u nju.Jer bi imao potrebu da je zaglim i poljubim i da joj kazem da neplace jer sam tu.Ah Fine gluposti,gluposti.Pogledao sam je.Cutala je."Jesam li ja rekao nesto pogresno.Jesam li otvorio fioke proslosti koje su potiskivanjem bile odgurnute ?"osmehnula se.

"Voz Uplasenih Ljubavi"Dove le storie prendono vita. Scoprilo ora