"Voz Uplasenih Ljubavi"

#11

-Fin-

-Pismo je bilo adresirano. Po mojim proracunima za par dana bi trebalo da joj stigne ,znaci za manje od jedne nedelje ce mi stici njeno pismo. Zelim da se sve ovo okonca.Dani su polako pralazili. Pisao sam mnogo, a inspiraciu sam nasao u njoj. Popodne bi resavao probleme koje bi  Sebastijan pravio i oko papira sa Bendzom. Ti papiri,papiri oko naslestva ,oko nasih roditelja. Bendz je nas najblizi rodjak.Kao vrlo mlad izgubio je oca ,a otac mu je ostavio naslestvo da kada se ozeni moze da to dobije. Benz za to nije znao do pre dve godine. Nasli smo ta dokumenta u staroj drvenoj kutiji koja je bila sakrivena u zidu. Kad mu je majka umrla odlucili smo da tu kucicu sredimo i prilkom rusenja naisli smo na ta dokumenta i saznali da je svo njegovo imanje i sve sto je  imao ostavio Bendzu. Posto je Bendz tad bio mlad i nije bio punoletan a ja najstariji i maltene njima kao drugi sin sve je pripalo meni do njegove zenidbe. Niko nije znao za ovo.I niko nije znao da im toliko da nasledi.Ziveli su skromnim zivotom na jednom  malom imanju.Nama to nije bilo jasno jer je majka bila ziva i trebala je ona da zna  ,zbog toga smo morali ovde da dodjemo. Da sad nakon godina i godina to sve stvarno pripadne onom kome treba da pripada. Sebastijan je tu kao podrska da nam pravi drustvo i probleme. Moj je najbolji prijatelj. Njih dvoje su bili tu za mene kad su mi bili najpotrebniji,zato sam ja tu za njih.

-Elizabet-

-Dan za danom ide.Krenula sam u setnju. Postar je u tom trenutku stigao. Urucio mi dva pisma. Jedno za Houp a drugo za mene. Bila sam presrecna. Konacno neke vesti od njih. Sela sam na klupicu ispred kuce i pocela da citam. Ruke su mi se tresle.Otrcala sam u kucu .Urucila Houp njeno pismo i otcala u moju sobu. Pocela sam da pisem :

"Dragi Fine. Dobila sam vase pismo i sa nestpljenjem sam ga procitala. Priznajem,iscekivala sam ga. Rastuzila me je vest da necete skoro doci.  Upoznala sam  vasu sestru Elenu.Mnogo je lepa i dobra. Nakon dugo vremena svirala sam klavir uz nadzor male talentovane osobe. Pohvala mi se da ste joj vi kupili taj  klavir. Ona vas mnogo voli. Sa odusevljxenjem prica o svom starijem bratu. Nedostajete joj ,jedva ceka da se vratite. Nebrinite svi smo dobro. Uskoro se priredjuje bal i zao mi je sto vi necete biti tu, jer ce Elena svirati.Mislim i ja na vas ponekad tajanstveni gospodine iz voza.Kad god se prosetam pored potocica setim se vas. Otisli ste brzo al razjasnili smo se. Sve je uredu. Pisacu vam ,i volela bi da dodjete uskoro. Jer mnogo nedostaje ovde ,a vasa divna kuca je drugacija kad nema vas. Nema vasih ociju ,nema vaseg osmeha. 

Elizabet"

Pisajuci pismo nisam primetila da je neko usao u sobu. Okrenula sam i Houp je sedela na ivici kreveta.

"Draga moja,setise naseg razgovora.Nepustaj da neko ode ako ti je vec zivot pruzio sansu."

''Houp stvarno te nisam cula kad si usla. Izvini'

'Gledam te sa kakvim osmehom mu pises.Volis ga. Tvoje srce je dopustilo da se on ususka u njemu.' Ustala sam i zagrlila je. Bila sam presrecna. Nisam se ovako osecala dugo.

-Pismo sam poslala odma sutradan.Houp i ja smo bile dobro raspolozene. Finova majka me je pozvala da dodjem ponovo kod njih.

-Fin-

-Po mom proracunu pismo stize za tacno dva dana. Do tad mi preostaje samo da sedim i da cekam.

-Elizabet-

-Proslo je tacno nedelju dana od kako sam poslala pismo. Otisli su tacno pre 4 nedelje. Vreme se menja. Leto se gasi i pocinje carolija jeseni. Sve se polako uspavljuje i ulazi u dubok san iz koga ce se probuditi i otpoceti novi cvetni zivot.

-Fin-

 -'Zamislite tacno smo 4 nedelje ovde. Ko bi reko da je tako brzo proslo vreme.' Sebastijanu je naravno, vreme proletelo jer ima Jelenu. A nas dvoje usamljenici.