"Voz Uplasenih Ljubavi"

#5

-Elizabet-

Iz citanja me trgo zvuk konja. Sklonila sam pogled sa knjige i  videla coveka koji vezuje svog konja za drvo. Ucinilo mi se da je krenuo ka meni ali ga je jedan covek prekinuo. Ustala sam i krenula. Taj gospodin verovatno voli mir kao i ja i bolje je da odem. Setnja do kuce ce mi svakako prijati. Polako sam setala izmedju stabala i posmatrala svaki delic sume. To me cini sretnom,cini me mirnom. Cula sam korake iza sebe. Naglo sam se okrenula.

"Gospodjice molim vas da mi dopustite da vas bar sad dobratim do kuce."Stao je zadihano ipred mene..

" Gospodine uplasili ste me " tupo sam mu se nasmejala."Ne mogu vas ovaj put odbiti Filipe " Setao je pored mene i posmatrao okolinu zajedno samnom. Setali smo nekoliko trenutaka u tisisni. "Moguli da vas pitam nesto "

"Naravno. "

"Zasto stalno setate sami. Ima puno mladica koji bi rado posli sa vama. Evo na primer ja. Pravio bi vam drusto rado"

".Vise volim da setam sama. Imam potpunu slobodu nad svojim mislilam."

"Bicu vam na usluzi kad god pozelite. Bila bi mi cast  kada bi takva devojka setala samnom."

"Imacu to na umu Gospodine. Kakav je zivot oficira ?" Pogledala sam ga i susrela se sa njegovim ocima. Bile su toliko tamne i neprijatne. Svaki njegov pogled koji je bio upucen ka meni bio mi je jako neprijatan. Njegova blizina je drugacije uticala na mene. Imam utisak da ce se uvek nesto lose desiti pored njega. Brzo sam vratila pogled  ka izlasku iz sume. Neprija mi njegovo drustvo. "Znate nije lak. Da bi se ozenio treba mi dosta novca. A neki od nas nisu bogati i ne mogu sebi jos priustiti da se ozene."

"A vi mislite samo na zenidbu ?".

"Pa znate to je u cilju svakog muskarca." Nakon njegovog odgovora u tisisni smo isli ka mojoj kuci. "Dovidjena gospodine. Hvala vam sto ste me dopratili." Naklonila sam mu se. "Prizeljkujem da vas sutra opet vidim gospodjice" .Prisao mi je i nezno uzeo moju ruku i polako je priblizio usnama. Prosla me je jeza. Ne znam zasto ali taj covek mi je toliko antipatican. U kuci nije bilo nikog. Krenula sam ka dnevnoj sobi. Pored vrata ,na malom stocicu stajalo je malo pismo.

"Draga Lizo. Otisli smo do nasih rodjaka vracamo se veceras. Izvini sto ti ranije nismo rekli ali sve se desilo tako brzo. Oprosti. Tvoja Houp"

Nasmejala sam se. Pogled mi je pao na klavir. Prisla sam mu i nezno presla prstima preko njega. Dugo nisam svirala. Note su me uvek podcecale na Dzejmsa. On mi je uvek donosio nove note i verno me slusao dok sam vezbaala. Uvek bi bio tu poerd mene i ispravljao moje greske. Stao bi iza mene,stavio svoje ruke na moje i pokazivao mi kako treba. Te trenutke cu uvek pamtiti.

-Fin-

Sisao sam sa knjona malo pre ulaska u dvoriste. Brzim korakom sam usao. U dvoristu svi su sedeli cuo sam ih kako pricaju. "Elena"   viknuo sam. Ona je iskocila iz svoje stolice i pocela da trci ka mene. Moja 15-godisnja sestra je bila moje blago ,moja mezimica. Skocila mi je u zagrljaj, koliko mi je samo nedostajala. Zagrlio sam je i krenuli prema roditeljima. "Dobro dosli oce i majko. Drago mi je da vas ponovo vidim." Zagrilo sam ih i seo pored moje mile sestrice. Nekoliko trentaka smo se svi samo gledali i smejali.

"Kako moja sestrica napreduje sa klavirom? Jeste li dobro putovali ? "

"Tvoja sestra odlicno napreduja, idite da ti pokaze "

" Hajde molim te.' ustala je i povukla me za ruku" Dodji da ti pokazem sta sam naucila. Molim te." Usli smo u veliki salon sa klavirom. To je bio moj poklon njoj. Sela je i sa uzivanjem pocela da svira. Gledam i divim se koliko moja sestra napreduje. Svaki put je bolja i sigurnija. Drago mi je sto je toliko napredovala.

"Kako napredujes sa knjigom ?" iznenada me je pitala

."Nikako. Nemam inspiracije , al verujem da ces mi pomoci.Hoces?" opet joj je nalicu zasijao osmeh. "Naravno ali kako? "

"Ne znam smislicemo nesto. Ajde da se priduzimo ostalima." Sedeli smo svi u dvoristu. Elena se igrala sa Doris a ja sam pricao sa roditeljima. Falilo mi je da sedim sa njima. Dugo su bili odsutni

."Fine.Za  koji dan cemo zvati goste na rucak. Pozvacemo i Houpinu porodicu." Majka ju je se uzelela. Uvek su bile vezane jedna za drugu. Osmehnuo sam se. "Naravno".

-Elizabet-

Sedela sam u dvoristu i citala knjigu. Cula sam da je neko usao u dvoriste.

"Izvinite treba li vam neko ?" Do mene je prisao covek priblizno mojim godinama. Po odelu rekla bi da je sluga. "Gospoda Mishel je poslala ovo pismo gospodji Houp." osmehnuo se i opokazao blistave zube. Izgledao je vise kao neki ugledan mladic a ne kao sluga. "Dajte ga meni. Jacu joj ga uruciti kada se vrati. Ja sam joj rodjaka." pruzio mi pismance i otisao. "Hvala vam" Pismo je bilo ukraseno divnim rukopisom. Vidi se da je neka ugledna porodica. Lagano sam usla u kucu i ostavila pismance na stolu. Otisla sam u sobu i legla.

-Fin-

"Jesi li odneo pismo?"

" Naravno Gospodjo  ali Gospodja Houp nije bila kod kuce pa je pismo j primila njena rodjaka." "Mozes da ides hvala . Fine nisam znala da Houp ima rodjaku. Mora da je neka  fina devojka. Nikad neprica o svojoj porodici "

"Nesumljam majko." Stajao sam i gledao kroz prozor. Kako male stvari mogu da usrece coveka."Hoce li doci Elena na rucak?"

"Nece. Ima cas klavira. Ni sutra nece prisustvovati rucku."

"Steta sto nece. Propusta divnu kuhinju nase Hane" brzim korakom sam seo za sto poceo da razgledam divnu hranu po njemu. "Fine , Elena je presrecna. Stalno prica da si joj kupio klavir i da je to najlepsi poklon koji je ikad dobila " prisla mi je i zagrlila me." Imam najboljeg sina na svetu. " zagrlio sam je . Nakon divnog rucka otisao sam u radnu sobu. Na stolu mi je stajalo pismo. Od Fione je .Ne mogu sad da ga procitam. Uzeo sam da pisem. Pisem, pisem i neide .Nije to to. Napisem,bacim,napisem,bacim. Nakon nekoliko sati oko mene je brdo zguzvanih papira a na stolu papir sa dve recenice i par kapljica mastila."Zivot je najbitnija lekcija.Svako je na kraju nauci"dalje od toga nisam moga. Neide mi. Ne mogu da se skocentrisem.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 Izvini te sto nestavljam dugo nastavke. Net mi uzasno baguje. Nadam se da vas se svidja i ovaj nastavak. Mozda vam je sad dosadno ali uskoro pocinje da bude zanimljivije :D citajte i komentarisite jer mi svaki vas komentar znaci :D