"Voz Uplasenih Ljubavi"

#9

-Fin-

- Sedeo sam i citao neka dokumenta.Neko mi je kucao na vrata."Fine"

"Majko udji."ustao sam i zagrlio je."

Bio si god Houp. Kako ti je bilo ?"

"Divno .Pa ona nam je stara prijateljica.Znam je od kad sam bio mali."

"Video si i Elizabet?"nasmjala mi se."Ta devojka je posebna. Veruj mi.Veoma je posebna "majka sve razume.

"Znam. Znam.Tako je nezna. Elegantna."

"Dugo te nisam cula kako pricas sa odusevljenjem o nekome.Dopada mi se to."okrenula se i izasla.Krenuo sam za njom.Cuo sam je da prica sa Hanom

."Draga moja. Fin se oporavio.Ponovo prica sa odusevljenjem o nekome. Izgleda da se zaljubio u malu Elizabet.Ona je vrlo fina devojka."

"Slazem se sa vama gospodjo. Gde da vam odnesem caj?"

'U moju sobu.Hvala."majkin glas je bio srecan i raspolozen. Izasao sam napolje i igrao se sa Elenom i Doris.

   nakon par dana

-Elizabet-

-Houp .Idem da se prosetam.Vidimo se"

"Vazi mi idemo kod Mishel. Dodji tamo."

"Houp.Nisam sigurna.Docicu umorna pa cu kuci da legnem." Izasla sam i krenula.Sumica je bila tiha po obicaju.Ovog puta sam bila sama.Sela sam ispod svog drveta i pocela da citam.

-Fin-

-Finee.Dolazi Houp.Idi je sacekaj."uhh to je divno.Dolazi i Elizabet verovatno.Izasao sam ispred.Nazalost Houp je usla sama.

"Zdravo Houp."

"Zdravo Fine.Elizabet je otisla u setnju. Kod potocica je "

"Hvala ti. Reci mojima da sam otisao,hmm do Sebastijana."potrcao sam.Samo sam cuo kako se nasmejala. Trcao sam sto sam brze moga. Zelim,zelim da je vidim pre nego sto krenem.Bar na minut.Zelim da vidim te plave oci jos jednom.Tu smirenost,taj osmeh,te rumene usne.Jao.. tako bi voleo da ih okusim. Samo jednom.Suma je bila prelepa i tiha.Muzika potocica je bila sve glasnija kako sam se priblizavao.Zastao sam.Eno je. Stajala je u beloj haljini i gledala negde u daljinu. Talasasti pramici su igrali na vetru.Jaka svetlost je ucinila da haljina blista.Njene ruke prekopljenu u grudima.Mogao bi ovako da je satima posmatram.Gotovo.Zaljubio sam se mnogo u nju.Boze koliko je lepa."Elizabet"viknuo sam.

-Elizabet-

-Tisina je bila divna. Potocic je  pun boja i peva divnu pesma. Moja haljina igra u ritmu vetra dok pticice pevuse.Ovo je mali raj."Elizabet" trgo me je taj divan glas.Taj savrsen glas.Okrenula sam se. Stajao je i gledao u mene.Njegova kosa je isla je u pravcu  vetra a njegovo odelo mu je besprekorno stajalo.Oh Boze. Svaka moja misao je upucena njemu.Sta ga cini tako divni. Brzim korakom mi se priblizio. Stao je jako blizu mene.Te oci.

-Fin-.

-Nasmejala mi se.Brzim korakom sam krenuo ka njoj. Stao sam tik ispred nje.Boze divna je.

"Fine."zastala je a na usnama su joj ostale reci koje je precutala..

"Morao sam da dodjem."gledali smo se u oci. Upijali smo jedno drugo.Iskrice u njenim ocima su me cinile nervoznim.

"Zbog cega Fine"kraickom usana se osmehnula.Izludjuje me.

"Morao sam da vas vidim.Jos jedno.Zeleo sam da vam kazem da cu da mislim na vas.I da cu vam svaki dan pisati."

"Obecava te "ohh