"Voz Uplasenih Ljubavi"

#6

-Elizabet-

-Sunce je polako zalazilo ,sve oko  mene je bilo tiho.Houp se jos nije vratila.Sela sam za klavir.. Poslednji put sam svirala Dzejmsu. Zazmurila sam.Osecala sam da je tu pored mene i da me posmatra.Zamisljala sam ga kako sedi pored mene i gleda me.Kao sto je radio.Suza mi je kanula na dirku.

"Elizabet.Stigli smo "

" Kod klavira sam" obrisala sam suze i ustala.Krenula je ka meni."Eli.Opet si plakala?" Prisla mi je blize i pomazila me po obrazu."Nisam."Krenula sam ka Jani i Ani da se pozdravim.Aleks je vec odjurio u svoju sobu.Zastala sam pored stocica."Houp. Dobila si pismo od Gospodje Misel.Poslala ga je po slugi." Ona je sa odusevljem prisla i procitala ga.

"Bendzamine.Idemo sutra na veceru kod Gospodje Misel."siroko mi se nasmejala.

"To je najbogatija i najuticajnija  zena ovde. Ima sina i cerku. Jako su fini i dobri ljudi." Osmehnula sam joj se i otisla kod Jane i Ane .Vole da im citam pre spavanja.Uspavala sam ih i otisla u svoju sobu.Prosla sam pored spavace sobe Houp.Cula sam da pricaju a  vrata su bila oskrinuta."Bendzamine."zagrlila ga je." Ne mogu da ti se zahvalim toliko  koliko sam srecna sto si dozvolio da Elizabet zivi sa nama"On ju je poljubio i nasmejao se."Ona je i moja rodjaka.Opet ju je zagrlio" Idem da joj pozelim laku noc i da proverim decu i vracam se."  Usla sam u svoju sobu. Kako se samo lepo slazu,"Eli. Laku noc sutra ce mo ici malo u kupovinu"zagrlila me je i osmehnula mi se"Vazi"izasla je.

-Fin-

Lezim u krevetu.Sveca baca slabu svetlost.Ponekad pomislim da mogu da se izgubim u ovoj sobi .Ona nije nista u poredjenju sa mojom kucom.Kao dvorac  je ali samo malo manji.Kao mali sam se uvek gubio po sobama i zamisljao da bezim od strasnih vojnika.Na tu pomisao sam se osmehnuo.Bilo je lepo biti dete.Nema nikakvih brig,samo da se igras i da jedes.A sad.,sad ima toliko problema  da se ne mogu snaci odakle da pocnem.Sutra nam dolaze gosti.Bas me zanima ko je njihova rodjaka.Ta porodica je mnogo fina .Moji roditelji ih mnogo vole.Imaju preslatku decu , a devojcice su jako talentovane.Ustao sam i proseto se po mojoj sobi. Pored prozora mesec je vise osvetljavao sobu od svece. Nekad ne mogu da spavam od njega.Kao da me sa posebnim razlogom drzi i posmatra.Zvezde trepere i  igraju svoj ples.Ponekad pomislim da i on ima osecanja. Ali to su tipicne misli jednog pisca, bar tako mislim.U svemu vidi dusu i ljubav. Pokusa da od svega pronadje i mrvu dobrog i da razmislja i pise o stvarima koje niko ne moze da razume.A ispod tih reci se krije tajna.Ali malo ko to zna.Ali pisanje je lepo.To je nesto sto meni daje potpunu slobodu.Mogu da napisem sve sto pozelim, pomislim.Niko mi ne moze oduzeti to.Mi pisci imamo razvijeniju mastu od drugih...Mogu ovako do jutra da stojim pored prozora I da posmatram okolinu.To me uvek smiruje I daje nove ideje.

-          Elizabe-

 Rano ujutru Houp mi je usla u sobu i probudila me.Bil je  vesela.Blistav osmeh joj je krasio lice.Namestila mi je kosu i skupila.Bile smo spremne da krenemo.Setale smo po ulicama,gledale trake za haljine I razne materijale.Stale smo ispred  jedne radje.Ne znam zasto ali ja sam usla u nju.Ona je usla zamnom.To je bila vise blibljoteka nego radja.Setale smo i razgledale.Razisle smo se .Cula sam da je zapocela razgovor sa nekim. "Naravno. Vidimo se veceras kod vas na veceri gospodine "cula sam je. Verovatno je srela nekog iz te porodice.Njegov glas se slabo cuo."Gde vam je rodjaka?" Gledala sam ih kroz knjige. Visok covek poduze crne kose  stajao je ispred nje ali nisam ga videla spreda.Ona mu se osmehnula i rekla mu da trazim neke knjige.On  se naklonio  i izasao. Imao je vrlo lepo drzanje."Elizabet. Dodji ovamo " stajala je i posmatrala me. "Zasto nisi dosla da se upoznas"

"Ovaj.Pa.N znam.Upoznacemo se veceras"siroko sam joj se osmehnula."Idemo"povukla sam je i izasle smo."Cekaj. Ali Elizabet zbog cega smo usle ovde?" Nasmejala sam se "Stvarno ne znam."smejale smo se i nastavile da se  setamo.Nase haljine ,plave i bele boje su leprsale oko nasih nogu... stvarno ne znam zasto sam usla u tu radju.