-Porto je dobio naziv od Portus Kale što u prevodu znači Luka. Ima dosta kišnih dana u godini i najbolje je doći na proleće jer tada zablista u punom sjaju. Dosta je siv i na oko nezanimljiv sve dok ne popijete čašicu istoimenog vina. Vino je slatko zbog brendija koje su Englezi sipali u njega bojeći se da u dodiru sa vazduhom ne izgubi na kvalitetu. Portugalci su kasnije počeli kupovati brendi i tako godinama formirali ukus vinu stvarajući ujedno i njegovu jačinu. Portugalsko vino je jedno od najjačih po sadržini alkohola u sebi. Evo baš preko ovog mosta Luiša I dolazi se u drugi grad Gaj, odatle je mnogo lepši pogled na Porto a ujedno to je i centar za preradu vina. U nekim vinarijama grožđe se obrađuje na starinski način, gaženjem bosih nogu uz muziku i ples. Hoćete li da pređemo na drugu stranu?
-Može ako niste umorni?
-Ne...ići ćemo stepenicama.
-U redu...ja ću prvi, sigurnije je.
Krenuli su lagano se penjući gvozdenom konstrukcijom. Alba mu je ispričala jednu zanimljivost vezano za ovaj most preko reke Duro. Most je podsećao na konstrukciju Ajfelovog tornja...kasnije se saznalo da je sam Ajfel napravio konstrukciju za Luiš I. Vasil se okretao gledajući da li ga prati, sve vremena na vreme dotakao bi njenu ruku pridržavajući je ili povlačeći je prema sebi ako bi zapela za stepenik. Dodiri su je dodatno izbacivali iz ravnoteže stvarajući nemir kao u ustrptale tinejdžerke željne poljubaca. Stali su negde na sredini da odmore posmatrajući brodiće...on se okrenu i dohvati maramu povlačeći je sa njene kose. Svila skliznu njegovom šakom i on je obmata oko ruke, nasmeši se kada ugleda igru tamnog pramenja na vetru i skupi oči posmatrajući je kroz trepavice. Bila je kao na iglama, hodala je po ivici želeći da zažmuri i nasloni se na njegove grudi, želela je da je te šake dodiruju i usne ljube. Naglo okrete glavu, zabaci kosu i hladno reče prekidajući čaroliju trenutka.
-Ako ste odmorili možemo nastaviti.
Hodali su između postrojenja i po negde svraćali degustirajući Božansku tečnost. Punoća ukusa skerletno crvene tečnosti je činila svoje, obrazi su joj buknuli i raspoloženje se popravilo. Bila je opuštenija, smešila se i usporenije pričala...oči su joj dobile poseban sjaj i sve duže je zadržavala pogled na njegovim očima. Vratili su se u Porto prevozom...stajali se jedno drugog pritisnuti ostalim putnicima. Tela su im se dodirivala toliko da je bila naslonjena na njega...u jednom trenutku je izgubila ravnotežu, dohvati je oko struka i zadrža. Zenice mu se raširiše u sekundi, oči mu dobiše boju morskih dubina osetivši njene grudi na svom telu. Miris njene kose ga uzbudi i on spontano spusti glavu do njenog uha i tiho reče.
-Volim gradski prevoz, imam osećaj pripadnosti...slažete se sa mnom?
Klimnula je glavom krijući pogled jer bi ga pogledom progutala, jedva se suzdržavala da ostane prisebna, ovo joj se nikada nije dogodilo. Pogleda preko njegovog ramena i skoro poskoči od sreće, silazili su. Odahnu kada oseti svežinu i zahvali Bogu na snazi koju joj je dao da ostane na visini zadatka. On je uhvati za mišicu i pokaza na simpatičan restoran i reče.
-Voleo bih da mi pravite drušvo za ručkom mada bi se ovo više mogla nazvati večera. Usput mi možete nešto reći o hrani i jelima koje spremaju Portugalci.
-U redu...ali ja bih još malo produžila napred, tamo je pravi restoran sa tradicionalnom kuhinjom.
Ušli su u lepo uređen prostor u tradicionalnom stilu. Dobili su sto do velikog prozora koji je imao pogled na reku. Njoj je prepustio narudžbu posmatrajući je dok je gledala u meni. Sviđala mu se toliko da je poželeo odvesti do hotelske sobe i sa njom provesti ostatak vikenda u krevetu. Potpisao bi sve papire odmah samo da je ima i uživa u njenom telu, usnama i očima koje su za njega bile velika zagonetka. U njihovim dubinama je bilo bola...bežala je i negirala svoje osećaje. Odavala je utisak nesigurnosti iz nekog razloga i to ju je činilo ranjivom a tako ženstvenom. Pričala je o začinima, pola je nije čuo gledajući njeno lice uživajući u melodičnosti njenog glasa i usnama koje su ga mamile svo vreme. Alba je bila bomba...sa njom bi mogao imati lepih trenutaka. Večera je prošla u opuštenom razgovoru. Smejala se njegovim šalama i slušala o anegdotama sa putovanja na kojima je bio vezano za posao. U hotel su stigli nešto pre ponoći. Rastali su se uz „laku noć" i dogovor za jutarnju kafu. Oboje su loše spavali znajući da ih deli samo zid.
