-Sprema se oluja, vreme je da krenemo kući – Eduardo je govorio gledajući zabrinuto u nebo.
Priroda je na trenutak utihnula, daška vetra nije bilo...poj ptica nestade. Krupni listovi su krili jedre plodove pod svoje okrilje očekujući nalet pljuska. Nebo je divljalo šarajući nebo munjama čija je grmljavina lomila zvuk o visorovni i stenje. Nikada se nije plašila nevremena jer je sever bio poznat po brzim i razornim olujama koja je nestajale kada bi demonstrirale silu ostavljajući za sobom potop i ne malo puta potpuno uništene vinograde. Mnogi su zazirali od njenog besa moleći se da ih poštedi svog gneva. Priđe domaćinu i reče.
-Ostaćemo ovde da vidimo da li će biti problema, nemojte brinuti zbog mene, nisam od onih žena koje se boje grmljavine.
-Ne...nije sigurno jer zemljište je podložno odronu. Krenite autom a ja ću sa mojim Dorom stići pre vas, prečicom.
Poslušala je...sela je u kola i polako krenula uskim putem prema manjem selu, odatle je imala nekih deset kilometara do imanja. Planirala je uveče otići kod ćerke i prenoćiti. Znala je da se Felis plaši kada se samo nebo namrači, panika je hvatala od tutnjave i munja. Nadala se da je Vasil sa njima...nije ga videla ceo dan. Od onog njihovog poljupca u kuhinji sklanjali su se jedno od drugog, izbegavali svaki kontakt jer su znali šta bi se dogodilo da beba nije zaplakala. On je imao dva ugovorena sastanka sa proizvođačima na dvadeset kilometara od plantaža gospodina Moreire. Verovatno je i sam zaglavio zbog lošeg vremena u selima južno od njih. Tamo je nebo imalo metalno sivu boju. Vozila je brzo pokušavajući da stigne do Kastela pre kiše, vešto je prelazila krivine jer je put skoro napamet znala, samo da stigne do njih dve pre grmljavine. Prolomi se strahovit zvuk koji joj zaledi krv u žilama, strelica bljesnu i pocepa nebo. Njen auto zasu kiša snažno udarajući po šasiji, vetar je ljuljao grane i savijao do zemlje, zavijao je unoseći sve veći strah. Prst pred okom se nije video od vode koja se slivala niz staklo automobila. Ugasi motor čekajući da nalet pljuska prođe, oko nje je bila tama praćena strahovitom tutnjavom i bljeskom munje koja bi za trenutak obasjala redove vinove loze. Telefon je bio beskoristan, zavalila se na sedište pokušavajući da kontroliše strah koji je polako hvatao. Razmišljala je o njemu i poljupcima koji su imali istu draž kao prvi put...nije se mogla otrgnuti od misli koliko joj je telo vapilo za njegovim i kako je hrlila još u veći ponor. Pljusak je bio sve jači, potoci su slivali niz obranak gurajući zemlju na put praveći ogromne bare. Hvatala je panika jer ovo je trajalo mnogo duže nego obično. Uze telefon da pogleda da li ima mrežu, telefon je i dalje bio mrtav. Sportski auto je bio mora na ovim putevima koji su se u trenutku mogli promeniti u makadame pune zemlje i šljunka. Ugleda za trenutak svetlost koja joj se učini kao da je kilometrima daleko, pojavljivala se i nestajala dok ne shvati da su farovi kamioneta. Zahvali Bogu i nepoznatom ko god da jeste što je naišao u zadnjem momentu. Nije mogla razaznati ništa zbog pljuska i jakog svetla. Stao je ispred nje i pod svetlom ugleda siluetu u kabanici kako prolazi između branika prilazeći njenim vratima. Preseče se kada se uhvati za njena vrata bez pardona i otvori. Snažna ruka je povuče sa sedišta, taj dodir bi prepoznala u hiljadu...za sekund je bila mokra do gole kože. Prigrli je pod kabanicu i ugura na prednje sedište terenca. U kolima je bila prijatno toplo. Sede do nje, sa njega se cedila voda. Skide kapuljaču, kosa mu zablista kao zift u mraku od kiše. Okrenu se i pogleda je ljutito. Pokušavao je da se kontroliše ali bes je bio jači.
-Ne znam šta glumiš? Zar nisi videla kakvo se nevreme sprema? Edi me je zvao jer nije mogao upaliti kamionet. Čovek se izbezumio jer te satima nema. Njegovi ljudi su na konjima tražili po ovom pljusku tvoj auto. Promašila si put i trenutno smo nigde!
-Ne viči, krenula sam odmah za Eduardom...ne znam kako sam skrenula s puta? Verovatno kada je počeo pljusak jer je vidljivost bila slaba. Nisam glumila niti sam htela stvarati nevolje, desilo se! Kako si me ti našao?
