Nije imao nameru da je vidi, nije želeo potražiti je jer tražila je rastanak, želela je završiti onog trenutka kada je mislio da je jedina žena sa kojom bi išao do kraja. Odbila je svaki kontakt i nestala bez da je pomislila kako se oseća i da li se slaže sa njenom odlukom. Stajala je na par koraka od njega lepša nego ikada, neko ko je ona a toliko drugačija. Spusti fasciklu na sto i okrenu se gospodinu do sebe pitajući ga za ostatak tima. U tom trenutku u sali se pojavi Antoan sa devojkom koja je bila zadužena za prevod. Njegov širok osmeh razgali skup poslovnih ljudi, unese vedrinu jer sve na stranu imao je harizmu koja je plenila. Klimnu glavom Albi i započe prezentaciju rečima.
-Dragi prijatelji želim se zahvaliti na vašem dolasku i ukazanom poverenju. Poslednjih par meseci bilo je mnogo zastoja ali ne mojom krivicom. Puno toga je trebalo završiti i uskladiti. Iskoristiću priliku da Vam na najbolji način predstavim svoju zamisao, nakon toga biće mali koktel gde ćemo se bolje upoznati.
Sastanak je trajao dobrih dva sata, Alba je pažljivo slušala dok ju je njegov pogled pržio. Ni jednom ga nije pogledala, bila je potpuno zaokupljena poslom i pričom. U njemu je kuvalo...bilo mu je potpuno jasno da je još onda znala šta radi. Završila je priču sa njim, uzela novac koji joj je doneo na tacni i napustila kompaniju. Sada verovatno opet u planu ima novu žrtvu čim je ovde. Izgledala je savršeno, njena promena je oslikavala ženu zadovoljnu sobom i svojim životom, bila je je još uvek sama jer na ruci nije imala prsten. Nasmeši se krajem usana, njoj i nije bio cilj da se vezuje za nekog dok ne odradi ono što je naumila. Jasno je da je želela svoje carstvo jer otac joj je bio patrijahalan i nije se slagao sa njenim načinom života. Steže vilice i pogleda je iskosa, sedela je mirno gledajući u govornika kao da je centar sveta, sigurno je imala plan u glavi kako izvući najveći benefit za sebe. Držaće se podalje od nje. Ono što je bilo između njih je odavno prošlo i nije bilo vredno pomena.
Okrenula se iznenada i pogledala ga ravno u oči sa osmehom koji ga preseče kao udar groma. Nije znao da li je nešto rečeno ili se samo njemu osmehnula...šta pokušava? Bio je napet kao struna i jedva čekao da se sastanak završi i pita Antoana šta ona radi na projektu i koji su njeni zadaci.
Nakon par minuta krenuli su iz sale u predvorje gde su bili postavljeni stolovi za banket koji je najavljen na početku. Hodala je ispred njega, oči su mu bile zalepljenjene za obla bedra i izvajane noge. Njene potpetice su mu odzvanjale u glavi. Skratila je kosu do ramena i izgledala je kao da je sišla sa stranica modnog časopisa u savršeno brendiranoj odeći.
Brzo je izgubi iz vida jer mu put prepreči stari poznanik koji je želeo popričati sa njim. Uhvati ga nervoza jer nije mogao podneti da opet nestane, podiže glavu i sledi se...stajala je pored Antoana i smejala se nekoj njegovoj priči potpuno posvećena njegovoj predstavi. Nije želeo prići jer samo je to i čekala, bio je nemi posmatrač njihovog razgovora koji je bio više nego poslovan. Antoan ga pogleda i mahnu rukom da priđe, to ga još više razbesne, izledalo je kao da jedva čeka da se i on uključi u razgovor. Još jedan par ruku koje će ga tapšati po ramenu. Dok se lomio šta da radi jedan od gospode ga pozva i pokaza rukom da priđe.
-Vasil, želim ti predstaviti dragu prijateljicu...Albu de Martinez. Ona je prešla iz poznate kompanije u Lisabonu kod nas i uz njenu pomoć ćemo mnogo toga uraditi brže i kvalitetnije.
Spusti pogled na njene oči i zakova ih za zenice ulazeći grubo sve do srca, osmehnu se šeretski i odgovori.
-Nema potrebe toliko da hvališ gospođicu imao sam priliku sarađivati sa njom, vrlo sam zadovoljan njenim uslugama. Može potvrditi da je posao bio vrlo brzo odrađen na obostrano zadovoljstvo. – zazvuča izazivački.
Alba oseti kako je probija hladan znoj, buknu u licu od besa...njegov ton joj se nije dopao i ovo što je rekao za nju je bio nizak udarac. Izbroji u sebi i kroz osmeh izgovori.
