Da li se život može pretvoriti u bajku? Za nju je bio više od bajke, više od čuda, ona je imala ceo svemir kada mu je rekla „da" i postala njegova žena. Ničega se nije sećala sem ljubavi koju je osećala, njihov dan venčanja je bio trenutak koji je u momentu nestao i jedini svedoci su bili fotografije i snimak, samo je postojao on i njegova topla ruka koja nije ispuštala njenu. Voleli su se i želeli da što pre završe sve formalnosti i provedu medeni mesec na Madeiri. Oni i Atlantik, dani ispunjeni njima i masa neodgovorenih poruka i poziva. Felis je imala poseban broj na koji ih je zvala zbog Eliz. Bila je sa bebom u Kastelu i nežnom zagrljaju svog budućeg muža. Još par dana i vraćaju se po papire za Ameriku. Alba i Eliz će živeti u Njujorku sa Vasilom. Tu im se putevi razilaze što im je teško padalo jer su obe mnogo toga prošle zajedno. Vreme im je donelo ljubavi i dalo vreme za rastanak koji je bio neminovan. Ipak, srce je znalo gde god i bilo kada one će uvek biti jedna za drugu vezane. Prava prijateljstva nikada ne umiru.
Central park je jedino mesto gde je mogla izaći sa Eliz i osećati se daleko od gužve i užurbanosti koja je sve više crpela pozitivnu energiju. Njujork je bio moderan grad i u njemu je svako vodio svoj život, u najvećejoj masi ljudi osećala je tišinu koja je gušila. Nije navikla da bude otuđena od ljudi jer ovde nije bilo veselih prodavaca, starijih gospođa koje su stajale na prozorima i pretresale čitav komšiluk. Nije bilo širokih osmeha i vrelih pogleda mladih, muzika je zauvek nestala od kada je napustila Portugal. Talasi Atlantika nikada nisu imali boju kao u Sintri ili Lisabonu. Sunce gotovo da nije viđala zbog ogromnih solitera koju su natkrivali avenije i držali ih u polutami. Predivan apartman u kome su živeli imao je pogled na druge zgrade i parče neba. Jedina svetla tačka je bilo vreme kada je dolazio kući i provodio par sati sa njima željan nežnosti i topline. Radovala se i vikendima kada je Noel bio sa njima jer dečkić je obožavao sestru i uživao da joj pomaže oko nje. Zavolela ga je iskreno i jako, bio je slika i prilika oca. Uklopila se u njegov krug prijatelja i rodbine, uživala je u njihovim posetama stvarajući opuštenu atmosferu. Svi su je voleli i želeli biti u njenom društvu jer je bila sasvim drugačija, njen Iberijski mentalitet je unosio dah večnog leta.Niko nije znao da joj je bilo teško, njena nostalgija je mučila i sve manje je imala volje da izlazi među ljude. Pokušavala je naći načina da se zaposli da bi skratila vreme ali Vasil je bio protiv toga jer novac im nije bio potreban, zarađivao je i više nego što su mogli potrošiti. To je vremenom postao problem...retko je bio kući a ona je provodila dana u samoći. Radost su joj pričinjavali razgovori sa Felis koja je pričala sa toliko ljubavi svoju bajku na imanju Moreira. Njena sreća je bila zarazna, doživela je potpunu transformaciju uz Eduarda, postala je zrela žena puna ljubavi i nežnosti. Alba je nakon tih razgovora satima bila neraspoložena tugujući za svojom prijateljicom, zemljom u kojoj je rođena i ljudima koji su umeli uživati u životu i ako su bili siromašni. Imala je osećaj da ljubav polako nestaje, svađe su bile sve češće i kako je vreme prolazilo sve više su ćutali udaljavajući se polako. Njegovo odbijanje da se zaposli bila je samo njegova ljubomora jer nije mogao podneti da je neko pogleda a kamoli dodirne, nikada joj to nije priznao i što god je više potencirala pitanje posla kažnjavao je svojim odsustvom i ćutanjem. Duboko ga je povredila odbijajući drugo dete smatrajući da ima vremena i da je dece za sada sasvim dovoljno jer imaju sina i ćerku. Želela je nešto i ona doprineti kućnom budžetu i družiti sa ljudima, baviti se nečim korisnim i pokazati svoje kvalitete. Ludeo je od njenih teorija o uspešnoj karijeri i vremenu koje bi provodila radeći. Njegova arapska krv je ključala pri pomisli na utegnute muškarce koji bi je rastrgali kada bi im dopala šaka jer ona je žena stvorena za ljubav. Svađe su dostizale kulminaciju, satima je plakala u sobi nakon njegove vike i odlazaka. Svaki put je strahovala da se neće vratiti jer njegovo ponašanje je vezivala za samački život od kojeg se nije mogao rastati. Ubeđenje da je njegova ljubav prestala i osećaj da su mu teret sve više je uzimalo maha. Meri, njegova zaposlenica je jednom prilikom rekla da je on oduvek bio vuk samotnjak i neuhvatljiv za ženski svet. Iz tog razloga nikada mu nije palo na pamet da oženi Deniz i ako mu je rodila sina. Sve ovo je bilo poražavajuće za njeno srce jer ona je sasvim drugačije zamišljala svoj bračni život. Očekivala je da ima više razumevanja i da nije toliko sebičan. Njena nežna osećanja su prerasla u netrpeljivost i osornost...sve manje je bila u kući a sve više u dugim šetnjama po molovima i Central parku. Bebi siterka je radila punom parom i kada je bila u stanu jer nikada nije znala kada će je uhvatiti nervoza i potreba da izađe iz apartmana na vazduh i proba pobeći od dosadnog života. Vasil je sve ređe dolazio sa puta i prihvatao poslove koji su iziskivali dane provedene van kuće...mučno je bilo živeti u domu u kojem si nepoželjan i izložen stalnim plakanjem i prebacivanjem. Postala je neko sasvim drugi, neko koga nije poznavao. Odbijala je svaku nežnost, otvoreno pokazivala gađenje kada bi se slučajno dotakli. Optuživala ga je da je želi prevariti i namerno iskoristiti samo da bi ostala trudna. Krišom je pila tablete protiv začeća i sve više navlačila sumnju svojim ponašanjem da ima nekog jer nikada nije bila u stanu kada bi je pozvao. Život im se pretvorio u agoniju. Tog zimskog dana vratio se ranije iz Čikaga, u stanu je bila Helen sa Noelom i Eliz...Alba je izašla sa prijateljicom do restorana. Besan kao ris krenuo je po nju. Želeo je da pokuša još jednom popričati i naći rešenje za njihovu situaciju. Stajao je u redu za parkiranje čekajući slobodno mesto, podiže pogled i sledi se. Iz obližnjeg hotela ugleda je u društvu Antoana. Smrači mu se kada vide nasmejano i zadovoljno lice svoje žene i preplanulog „bivšeg" kako je drži za ruku. Izlete iz auta i bez razmišljanja osu bujicu uvreda na njen račun, grmeo je otvoreno pokazujući koliko je povređen njenim ponašanjem. To je bila kap na prepunu čašu. Noć su proveli u žestokoj svađi, u zoru je otputovao za Karolinu. Dugo je sedela u salonu tupo gledajući u jednu tačku, volela ga je ali mnogo su se udaljili, mnogo jedno drugom bola naneli, njihov brak nije imao nikakav smisao. Pozvala je avio kompaniju i rezervisala prvi let za Pariz. Imala je dovoljno vremena da spakuje osnovne stvari za nju i Elizu. Bez reči napustila je Ameriku dok joj se srce cepalo, razočaranje i bol da je to sve što je ostalo od njihove ljubavi, kidalo joj je dušu. U avionu čvrsto držeći ćerku gušila se u suzama, tek kada je poletela preko Atlantika shvatila je da je to zauvek. Odlazak joj nikada neće oprostiti.
