Prekri oči rukom, iz grudi joj se ote težak uzdah...trebalo ga je pogledati u oči nakon svega. Oseti topao dlan koji ukloni ruku sa njenog i lica, naže iznad njenih usana i šapnu.
-Nisi mogla kao ni ja...molim te, nemoj. Ne kvari predivan trenutak predrasudama. Predivna si, bilo je neizbežno. – pogleda je očima mastila i nežno poljubi.
Vraćali su se u vilu ćuteći. Hodala je dok su joj noge propadale, znala je da će skupo platiti trenutak strasti koji je poneo. Nije bilo kajanja, želela ga je po cenu svega i bila duboko svesna da je to sve što može dobiti. Posmatrala ga je i pitala se kako neko može biti toliko privlačan a sam i neoženjen? Pitanje je visilo u vazduhu samo što nije imalo nikakvog smisla pitati išta o njegovom privatnom životu. Ovo su klasične letnje avanture kada ljubavnici provode sate u zanosu ne pitajući i ne pričajući o realnom životu. Vreme ljubavi je i vreme zaborava jer onda postoje dva paralelna sveta, jedan za njih a drugi za sve ostale.
-I? Kako je napolju deco? Hoće li biti hladnoće? – Pablo ih pogleda preko naočara kada su ušli u prostrani salon.
-Već je prilično zahladilo. Malo smo se zadržali pričajući. – Vasil mirno odgovori.
-Ovo je opasno vreme jer slana o čas posla može naneti veliku štetu. Nadam se da ćemo i ovoga puta proći bez problema. Nego, večera je gotova...idemo za sto.
Alba je jedva je progovorala još uvek pod utiskom kolibe i užasno se stideći roditelja. I ovog puta je opravdala njihovo mišljenje...samo što je sada bilo još gore. Vasila je poznavala cela tri dana i sa njim završila u krevetu pred njihovim očima! Majka je zabrinuto pogleda i upita.
-Dušo, da li je sve u redu? Vidno si ne raspoložena, boli te nešto?
-Imam jaku glavobolju, loše sam spavala poslednjih noći i puno radim. Odmor mi je preko potreban. – prvu laž je jedva izgovorila, ostalo cela istina. Pomisao da se opet vraća poslu i samoći pogodi je do suza. Jedva se suzdrža.
On podiže obrvu gledajući je zabrinuto...imao je utisak kao da je dodirnuo staru ranu. Bila je čudna. Dodirnu joj ruku ispod stola, uhvati hladne prste i steže ih. Otišli su ranije na spavanje jer vreme rastanka se bližilo, morali su u Porto do njenog auta i nakon toga njen povratak za Lisabon a njegov za Ameriku. Delio ih je hodnik dugačak kao auto-put, pokušavali su zaspati ali noć je bila besana za oboje.
Zagrli čvrsto roditelje i sa suzama u očima se oprosti od njih. Odmor je mogla očekivati za par meseci i obeća da će doći. Vasil od Pabla dobi na poklon sanduk najkvalitetnijeg vina uz želju ukoliko ga put opet nanese, u njihovoj kući je uvek dobrodošao.
Spuštali su se lagano prema glavnom putu u tišini. Gledala je kroz prozor izmučena od neprospavane noći i sa tugom jer danas se završava njen najlepši san. U grudima je pritiskalo i sve teže je podnosila njegovu blizinu jer joj je smetao da na glas zaplače. Oseti nalet mržnje što se pojavio u njenom životu i uzeo mir koji je toliko dugo imala a kroz patnju ga jedva povratila. A onda samu sebe grdila što pokušava okriviti nekog drugog jer ona nema kontrolu nad sobom i svojom požudom. Nije bila loša devojka, nije spavala sa svakim ko joj pokloni pažnju...samo je želela biti voljena, iskreno i iz duše. Ratovala je sama sa sobom kilometrima sve dok on ne prekide tišinu pozivajući nekog na telefon.
-Dobro jutro gospodine Huarez, nadam se da nije suviše rano?...ne, sve je u redu ali ima par stvari o kojima želim još malo razmisliti. Gospođica de Martinez uz Vaše dopuštenje ostaće još par dana u mom društvu ako nemate ništa protiv? – glas mu je zvučao isključivo.
Ona ga pogleda iznenađeno i krenu da odmahuje glavom pokušavajući da negoduje. Kada prekinu razgovor besno ga upita.
-Šta ovo znači? Odakle ti pravo da određuješ moje vreme?
