Mesec dana kasnije
Pa u ovih mesec dana ništa posebno se nije desilo. Uroš i ja smo u vezi takodje su i Luka i Kaca.
Njih dvoje mi još uvek nisu vratili zbog načina na koji su se smuvali,mizda su zaboravili,bar se nadam.
Već neko vreme Uroš se ponaša čudno. Vrlo često je zamišljen ili primetim da ima neku modricu ili ogrebotine po telu,ali svaki put kad ga pitam od čega he on kaže da je pao.
Odlučim da sad ozbiljno moram da ga pitam od čega su mu te rane.
********
Spremna sam za školu i upravo čekam Uroša da dođje po mene.
Celo prošli veće sam smisljala kako da ga nateram da mi kaže,ali u slučaju da budem trebala da vadim to iz njegovih usta klestima ponela sam (samo za svaki slučaj).
Čujem sirenu auta i izlazim iz kuće. Sedam na sedište pored Uroša i kratko se poljubimo. A onda je video klesta u mojim rukama i uplašio se.
U:Bela da li bi bila dobra i rekla mi za šta će ti ta klesta?
Ja:Oh,dragi verovatno ces saznati uskoro.
U:Toga se i bojim.
Ja:Dobro sad ozbiljno.
U:Ja sam veoma ozbiljan mislim i ti ni bila da se tvoja devojka pojavi sa klestima u ruci.
Ja:Ja nika neću imati devojku!
U:I ti si jedino to čula od svega sto sam ti rekao?
Ja:Neeee pričao si o.....
Zamislila sam se pa smo se oboje nasmejali.
Ja:Uredu,sad da nebih upotrebila ova kljesta na tebi treba da mi odgovoriš na neka pitanja iskreno:
1.Od čega su ti te silne rane?
2.Zasto si stalno zamišljen?
3.Zasto si jedne večeri bio otsutan,a onda se vratio sa ranam po telu?
4.Zasto često ne dolaziš u školu?
Emocije su se smenjivale a njegovom licu.
U:Ispricacu ti sve,posle škole dodji kod mene.
Ja:Huh uredu.
Otpuhnula sam i dalje ne zadovoljna odgovorom.
Vožnju do škole smo nastavili u tišini.
Kad smo stigli ispred samo sam ja izašla iz kola a on je rekao da mora da ide negde.
Zamišljeno sam išla ka školi dok nisam osetila da je meko skočio na mene i viknuo „Cao".
Ja:Cao i tebi Helena,ali znaš mogla si samo da dosetas do mene i lepo me zagrlis.
H:Hmmmm..Ne to bi bilo dosadno.
Rekla je to kao da sam pala sa Marsa.
Ja:Cao i tebi Filipe.
F:Cao,pa šta radi moja druga omiljena devojka?
Ja:Pa upravo planira kako može klestima da izvadi nešto iz neke osobe,a da ga ne ubije.
F:Pretpotstavljam da je Uroš taj jadnik.
Ja:Mhm.
Čuli smo zvono i svi otišli na čas.
*********
U toku celog dana Uroš se nije pojavljivao u školi. Bila sam zabrinuta i radoznala zašto ga nema.
Jedva sam dočekala kraj poslednjeg časa.
Upravo sada sam na putu do Uroševe kući. Bojim se onoga sto će mi reci i nadam se da me ne vara,ali ne verujem zato sto bih moja braca to već znala a ona i ja.
Ispred njegove kuće,a tu je i njegov auto.
Zvonim i on mi otvara i grli me.
Bez reci ulazimo u njegovu dnevnu sobu i svako sedne na po jednu fotelju.
Oboje ćutimo. U vazduhu je ona neprijatna tišina,podseća me na deo mog života jad sam imala 10 godina kad napravim neku glupost i čekam mamu i tatu da mi odrede kaznu.
U:Pa moraš da znaš kao prvo da je sve uredu i da ne moraš da se brineš.
Ja:Pa kako da se ne brinem kad dolaziš sav u modricama.
U:To je gori deo onog sto se dešava.
Ja:Čega,Urose,čega?
U:Dobro da pocenem,ali molim te ne prekidaj me.
Ja:Uredu.
U:Posto znaš da ja u budućnosti planiram da budem agent moram da idem na neke pripreme za to. I pre dve nedelje sam dobio zadatak treba da udjem u ulične tuce i te poslove ne ulici,a ustvari mi će mo te ljude koji su u tucama hvatati i ispitivati,naravno ovo inače rade policajci,ali posto sam ja na pripremama ja sam dobio ovaj zadatak.
Iznenadjena sam mislim može da se povredi i šta ako neka tuca krene po zlu?
I nisam bas oduševljena njegovim poslom,ali ne mogu ja tu ništa.
***********
Iiii evo mene posle dugoooooo vremena. Eto to je novi nastavak,pa uživajte.
