3.Saznala sam nešto sto "nisam" trebala.
Flashback
Anabela POV
Već nekoliko dana se osećam kao da me neko prati,ali svaki put kada se okrenem ne vidim nikoga.
Trenutno ulazim u kafić gde treba da se nadjem sa Hanom i Katarinom. Hana već sedi unutra.
H:E ćao šta ima novo?
Ja:Evo ništa. Kod tebe.
Prilazi nam i Katarina
K:Ćao devojke.
Ja i H:Ćao.
H:Nešto si mi čudno izgledala dok si dolazila,jel se nešto desilo?
Ja:Pa..nekako se već par dana osećam kao da me neko prati i posmatra.
K i H:I ja isto.
Rekle su u glas.
K:Možda bi trebale da pazimo ili kažemo nekome.
Ja:Trebalo bi da se pripazimo,ali mislil da još uvek ne moramo nikome da govorimo.
H:Pa da poznajući Stefana odmah će da napravi neku scenu i da me napušta nigde 24/7.
Ja i H:Hahahha da to liči na njega a i na Luku.
K:Stvarno ti zavidim na tome kako izdrzavas tu njihove zaštitničku stranu,mislim jeste slatko ali nekad preteruju.
Ja:Oh draga veruj mi znam j a to izdržavam ceo život.
H:Hahah kako su te uopšte pustili da se smuvas sa Urosem?
Ja:To je ustvari veoma interesantna priča. Do duše ja sam je tek kasnije saznala. Stefan i Luka su bukvalno napocetku zagorcavali život Urošu,pogotovu kada je u ovome za agente ne znam kako se zove,i na kraju posto i dalje nije odustao od mene su ga pustili.
H:Hahahaha to liči na njih.
K:Da ne bi me čudilo da vas i sad nekako tajno špijuniraju.
Ja:Hahah nema veze hajde da se vratimo na temu. Mislim da bi trebalo malo više da obraćamo pažnju i da obaracano pažnju na sve oko nas da nas ne bi slučajno neko napao. Zato sto ipak su Stefan Luka a i Uroš agenti i verovatno imaju dosta "neprijatelja".
K:Ja se slažem sa tobom.
H:I ja se slažem,ali mi je ovo jako sumnjivo. Mislim pogledajte ipak se ne osećamo ovako sve tri,to ne može da bude slučajnost.
Ja:Pa vidite ovako mene su već pokušali jednom da napadnu,ali hvala bogu Uroš je stigao na vreme.
K i H:O bože.
K:Možda ako se ovako nastavi bi trebalo da prijavimo ovo Luki ili Stefanu.
Ja:Naravno.
H:Pa devojke je bih sada krenula Stefan ima neko iznenadjenje za mene i treba uskoro da me pokupi.
Ja:Čekaj,nije ki to rekao moraću da se pozabavim njim kasnije.
H:Hahah,ako saznas šta je javi mi.
Ja:Važi. I ja bi trebalo da idem uskoro treba da se nadjem sa Helenom.
K:Važi. I obavezno je pozdravi.
Ja:Važi,vidimo se.
K:Zdravo.
Izašle smo iz kafica i ja sam krenula kod Helene,a posle idem kod Uroša.
Pono se osećam kao da me neko prati. Okrenula sam se,ali po običaju nisam nikog primetila.
Stigla sam do Helenine kuće,ali se i dalje tako osećam.
Ulazim unutra i grlimo se.
H:Belaa znaš da se tebi bliži rodjendan?
Ja:Jao bože Helena pa on je tek za nekoliko meseci.
H:Pa dobro brzo će to proći,ali moramo da uskoro pocnemo da planiramo.
Ja:Ima punoo vremena do toga.
H:Samo nemoj posle da mi pričaš kako nećeš stići sve da uradiš.
Ja:Hahah važi.
H:Joj verovatno kada ti kažem ovo mislićeš da sam paranoicna,ali sigurna sam da me neko prati,posmatra ne znam uvek se osećam kao da je neko iza mene.
Ja:O MOJ BOŽE! NESTO SE DEŠAVA. Katarina,Hana i ja se isto osećamo već par poslednjih dana.
H:Možda bi trebalo da kažemo momcima.
Ja:Pa pričala sam o tome i ovim dvema,ali smo zaključile da će oni da naprave scenu i vezu za kuću. Ali sad kad se i ti tako osećaš to ne može biti slučajnost.
H:Uf ne znam šta da radimo.
Ja:Mogli bi da pozovemo Kaću i Hanu i posto danas svi momci dolaze kod nas odemo i kažemo im.
H:Važi,kad oni dolaze.
Ja:Nisam sigurna ali znam da Stefan negde vodi Hanu tako da pretpststavljam da kad se oni vrate.
H:Ok.
